Moram priznati da ja baš nisam imala neki preveliki osjećaj povezanosti dok je Frano bio u trbuhu. Imala sam samo osjećaj da je dečko. Sve ostalo se polako razvija. Ja nisam čitala Searsa ali mislim da sam puno radila po AP-u ali čisto intuitivno. Neke stvari se promijene kada se beba rodi, odnosno misliš da ćeš nešto napraviti ovako ili onako, a ispadne da napraviš po osjećaju točno vezanom uz bebu-velim: po nekoj intuiciji.

Ni sada još ne znam kakva će biti druga beba, osim što je jako živahna u trbuhu. Jedino znam da mi užasno drago što nisam napravila amniocintezu na koju su me slali (bila je priča na forumu)- jer sam rano osjetila bebicu i nikakvi nalazi me nebi pokolebali da ju rodim.
A da li sam nešto naučila od prve bebe (imali smo gadnih problema s nespavanjem)- jesam, a to je da vrijeme tak brzo prodje. I samo više nemaš bebu već dijete, koje opet ima nove potrebe.