Ja sam rodila na Sv. Duhu prije 2g. Carski. Uglavnom, bilo mi je jako naporno kada bi doveli H. Imali smo razdoblja od po 4h kada bi vriskala, ja bi joj nudila dojku, ona bi malo vukla, mlijeko jos nije doslo, ona u plac. Molila sam sestre da ju odnesu i nahrane, ali su mi rekle: To je vase dijete, i vi ga morate nahraniti. A s cim, molim lijepo, iz dojki ni kap nicega. I tako sam je nosila i nunala da je smirim. Od napora, puknuo mi sav od reza. Sva sam bila u krvi. I zovem sestru da je odnese, ali ona nece. I lezimo krvave obje, njen jastuk sav krvav od moje krvi. Smilovale su se i odnijele je tek iz mislim 3. poziva, kada sam ja grcala u suzama. Osjecala sam se jadno...Sva krvava, moje dijete krvavo, u bolnici smo, a nitko nam ne zeli pomoci. Samo su govorile: bebe moraju biti s mamom. Ako je to rooming in, onda mi takav ne treba.

Kada smo dosle doma (trazila sam da izadjem na svoju odgovornost), preporodile smo se. MM i moja mama su mi pomogli barem toliko da sam si mogla prematati sav (curio je jos mjesec dana) a oni bi je pricuvali. Inace je doma bila stalno uz mene. Dakle, po meni da za roomong in, ali trebala mi je pomoc.

Jesam za rooming in, ali HUMANI. Ako budem isla na drugu bebu, obavezno cu uzeti rooming in, jer si stalno mislim kada su vec takve gadure prema mamama, kako se tek ponasaju prema bespomocnim bebama. Zato zelim da moje dijete bude stalno uz mene. Ali, nadam se nekom privatnom rodilistu, ili barem tipa varaždinskog, sa normalnim odnosom prema rodilji.