Ja sam položila od prve, i poslije godinama nisam vozila. Kad sam ostala trudna, onda mi je nekako potreba da autom mogu dijete u slučaju hude sile odvesti do najbliže bolnice prevladala strah i nelagodu od vožnje. MM i ja smo uvečer (oko 8 h, kad više nema tako puno prometa, a još nema pijanih vozača i luđaka koji namjerno idu kroz crveno) sjedali u auto i vozili prvo po kvartu, pa onda malo dalje... Prva moja samostalna vožnja bila je do jednog šoping centra do kojeg su ceste ok i uvijek ima mjesta za parkirati (taj mi je i danas omiljeni), a kad sam konačno došla doma sva sam se tresla od uzbuđenja.
Ne znam kako bih da ne vozim, MM bi morao uzimati slobodne dane ili moljakati izlaz s posla za svaki specijalistički pregled za koji te naravno naručuju prije podne (a imali smo ih dosta), a ovako sam ja ili bila još na porodiljnom ili ja uzimala izlaz (kod mene je na poslu više child friendly atmosfera, a on ima stvarno grdu šeficu).
Ali... ja ne volim voziti. Možda zato što isključivo vozim po gradu, vožnja mi je noćna mora. Prestrojavanje... ako mogu potrefiti traku koja će me dovesti cilju uz što manje prestrojavanja, nje se držim ko pijan plota koliko god sporija bila od drugih. Preticanje... za to mi treba razlog najmanje tipa 'auto ispred mene se uopće ne miče'. Ako mi netko potrubi jer sam prespora, sva se smetem i treba mi par minuta da me prođe panika i da mogu dalje voziti po automatizmu. Parkiranje... uh, uspijem se nekako uparkirati, ali rijetko iz prve (pa mi onda naravno počnu trubiti, pa se spetljam, pa tek onda ne ide) i sva budem u jednoj vodi.

Kod mene nije u pitanju praksa, jer prakse sad imam, ali nikako da mi vožnja postane nešto prirodno, da mi 'uđe u krv'. Možda zato jer od početka nisam imala dobru pripremu, nešto tipa tata mi pokaže što je što, pa mi malo da da upalim auto, malo šaltam brzine, palim žmigavce... nego sam prvi put sjela na vozačko sjedalo kad sam došla instruktoru (šovinistu ženomrscu) u auto i sad ja odjednom moram vozit. Panika 100%, podrške 0%. I od tad je meni auto nešto s čime se ja borim.