 |
|||
MM prvi puta nije bio sa mnom što mi je jako žao jer mislim da bi mi bilo puno lakše i kraće(26 h) tako da smo se dogovorili da ovaj put ide. Nije baš oduševljen ali to će napraviti zbog mene jer sam sigurnija kada je sa mnom.I dogovor je da ne gleda dolje već samo u mene i da razgovaramo da se opustimoZna sa mnom pogledati onu emisiju na rtl-u njemačkom o porodima(svaki dan u 10) pa mu je malkice zlo. Nadam se da ćemo izdržati stojećki
Čitajući vaše postove cure čini mi se kao da je svakom muškarcu koji ne žele prisustvovati rođenju svog dijeteta razlog što, eto ,baš on nikako ne može podnjeti prizor krvi, kako će mu sigurno biti zlo... S druge strane, čitajući priče s poroda na kojima su budući očevi prisustvovali, nigdje nisam pročitala da je netko od njih požalio što je prisustvovao rođenju svoga dijeteta, naprotiv, najčešće se to opisivali kao neponovljivo, nezaboravno iskustvo... a nije se niti jedan onesvijestio i prosuo zube po pločicama (to se događa samo u filmovima i stvara fobije našim M)
Niti MM nije prisustvovao rođenju našeg sina iz gore navedenih razloga, i ja mu, kao ni Mony svom, to ne mogu oprostiti. Kada smo razgovarali o tome njegov je stav bio da ako baš ja to hoću, ajde dobro, a ja sam bila bijesna što ga moram prisiljavati da prisustvuje ROĐENJU svog SINA, u svakom pogledu jedinstvenom događaju. Bilo mi je i krivo što ne želi biti uz mene kada mi bude najpotrebniji, u tom emocionalno-hormonalno burnom razdoblju to sam prihvaćala jako teško, kao znak nedostatka poštovaanja prema svim patnjama kroz koje sam morala proći. Ako mi ne možeš pomoći i podjeliti bol samnom, možeš bar biti uz mene, držat me za ruku, vidjeti kroz što sam prošla da bi naše zlato sada bilo s nama!
Htjela sam da on želi biti na tamo, ali nisam htjela ga prisiliti na to.
Trudim se ne previše razmišljati o tome, ali svejedno sam još ljuta i povrjeđena...
Inače, MM je super tata, obožava svog sina, čovjek nikad nebi rekao da nije htio biti na njegovom rođenju...
Pa MM mi nije stajao izmedju nogu , to je posao doktora koji vas poradja. Stajao je uz moje uzglavlje, drzao me za ruku i navijao.Originally Posted by minići
Zavisi iz koje perspektive gledaš. Dok glavica ne iziđe izgleda užasnoČmar se napinje, izlazi ponekad stolica, i ponekad puuuno krvi. Tek kad se rodi beba to je najljepši trenutak. Muževe nebi trebalo siliti da gledaju baš sve u detalje. Dovoljno je da su uz ženu i da pogledaju kada je beba vani. To je stvarno lijepo. A krvi ima dosta i za onoga ko to ne podnosi nije baš lijepo. A kako bi se žena osječala da u tom najsavršenijem trenutku njen dragi trosne na pod?
Cure, dajte muzevima da procitaju ovaj topic, jer su pogledali previse filmova!!! :D
moj je prošetao do dolje da vidi kako to izgleda nakon poroda, njega sve zanima
ali da nije ne bi vidio ni kap krvi,
muževi su ženi kod glave i izgovor sa krvi ne drži vodu jer od tamo ne vide ništa
Ja sam svome REKLA da će on biti na porodu. Brižan, pristao je. I očekivali smo željno, brojali moje bolničke dane u iščekivanju prvih trudova. U 7 ujutro me zvala njegova mama (?!), rekla sam joj da imam stravične trudove, u 20 do 8 su me iz sobe odvezli u box i zvali MMa. On sa Zameta nije stigao jer - u 8 i pet je malena bila vani. Pustili su ga nakon šivanja da dođe vidjeti malenu i mene. Nije nešto, ali bolje i to nego da sam ga morala čekati do izlaska iz bolnice - onda su bili zabranjeni posjeti. Radi gripe
Moj MM nije želio biti samnom, nemože gledati krvbila sam jako tužna zbog toga. Panično sam se bojala poroda. Nisam željela da me ostave samu, ali sam se pomirila da on neće biti prisutan.
Dogodilo se da je taj dan bila strašna gužva u rodilištu i babica ga je pozvla da bude samnom dok ne počne porod. Tješio me i stalno mi je vlažio usne sa mokrom vaticom. Nisam bila sama. Kad je počeo porod on je ostao iza mene i nije mogao izaći van, pa nije imao izbora morao je ostati. Doktor mu je rekao da ako nemože gledati da okrene glavu. Na kraju je i pupčanu vrpcu prerezao i prvi je (osim mene) držao našeg M. Sada mu je drago što je bio prisutan i ponosan je zbog toga, iako su ga na prevaru zadržali. Kaže da bi išao i drugi put jer ionako zna što može očekivati.
Mi smo par tjedana pred porod i dogovor je od samog početka da MM ide sa mnom, bez nagovaranja i forsiranja. Međutim, interesantno mi je kako se i njemu u proteklih 8 mjeseci promijenio film u glavi. Ispočetka je bilo ovako: idem s tobom, ali ne da mi se pričati o tome! U slijedećoj fazi je slušao moju viziju poroda i što ja mislim da bi on trebao raditi, ali nije mogao slušati duže od 5 minuta!!! Nakon toga je uslijedila faza kad sam ja smatrala da sam mu dala do znanja sve što me muči i što očekujem od njega, pa smo oboje šutjeli o tome, a on je očito obrađivao informacije. A sad, pred kraj trudnoće, on se odjednom pretvorio u pravog viteza-zaštitnika koji će, da ga citiram, "iščupati grkljan svakom tko će mi htjeti učiniti nešto što ja ne želim". Ova posljednja faza mi se sviđa, djeluje na mene smirujuće jer znam da će on uskočiti kad ja potonem u očaj.
Međutim, da MM to ne želi, od početka bih se pripremala na drugačiji način i sigurna sam da bi mi to nadoknadio na milijun drugih načina. Neki muškarci zaista imaju problema s tim, navodno mogu postati i impotentni od šoka kojeg dožive u rađaoni!
Poanta: nemojte im zamjerati ako ne mogu, ali svakako ih natjerajte da probaju! Nema odustajanja bez da su uopće pokušali!
Potpisujem!
Majke, žene, jeste se vi zapitale s kakvim to tipovima živite? Sve neke pi*kice, boje se igala, uboda, oper. sala i sl...
Ili možda to nije pravi razlog, možda zbog nečeg drugog ne žele biti prisutni, ali prodaju ovu spiku o strahu prema iglama...
Osobno, ja sam bio prisutan i bilo je neopisivo lijepo iskustvo, ali brijem da 90% mojih poznanika i frendova ne bi išli sa ženom u rađaonu jer su konzerve... eto, malo surovo napisano, ne mora biti da je tako i sa vašim muževima, al ono... jedan poznanik mi je rekao "pa kak bum poslje jebal ak vidim kak mi dijete izlazi iz ženine pice?!?"
Ja baš i nisam bila za to da mm bude sa mnom (kao, što će me gledati takvu), ali on se izjasnio da hoće i gotovo i onda ga nisam odgovarala. Kako sam mu poslije bila zahvalna! Nisam mogla ni zamisliti koliko će mi značiti što je on tamo. Brinuo se za mene, dodavao mi vodu, ma samo to što se možeš nekome (i to ne bilo kome, nego osobi koja te voli) obratiti i potužiti užasno puno znači. A čini mi se da te pred svjedocima i doktori i primalje više paze, bar prema meni nisu bili nimalo grubi, čak smo se na trenutke i šalili. Uglavnom, više mi ne ni palo na pamet otići u rodilište bez mm-a.
Bravo tata! MM kaže da bi SVI muškarci na svijetu trebali vidjeti svoje žene kako rađaju; možda bi im onda napokon proradili klikeri i počeli bi malo više cijeniti te svoje žene...Majke, žene, jeste se vi zapitale s kakvim to tipovima živite? Sve neke pi*kice, boje se igala, uboda, oper. sala i sl...
Ili možda to nije pravi razlog, možda zbog nečeg drugog ne žele biti prisutni, ali prodaju ovu spiku o strahu prema iglama...
Osobno, ja sam bio prisutan i bilo je neopisivo lijepo iskustvo, ali brijem da 90% mojih poznanika i frendova ne bi išli sa ženom u rađaonu jer su konzerve... eto, malo surovo napisano, ne mora biti da je tako i sa vašim muževima, al ono... jedan poznanik mi je rekao "pa kak bum poslje (gruba rijec) ak vidim kak mi dijete izlazi iz ženine pice?!?"
Posting Permissions
Reply With Quote