Ja sam svojima uletjela kada sam imala 13 godina, pa mi scena frcanja posteljine po krevetu ni danas ne izlazi iz glave. :/
Ručnici su stajali u njihovoj sobi i ja sam (možda čak nisam ni znala da su u sobi, ali mi ni u peti nije bilo da bi mogli raditi išta drugo osim spavati) najnormalnije ušetala unutra. I izjurila van.
Mama mi je, usput, dobacila da se obično kuca pri ulasku, a ja sam ostala osupnuta spoznajom da moji roditelji još uvijek 'to' rade.
Mada sam znala više nego trogodišnjak, ta me scena izbacila iz takta. Dugo sam imala grč u stomaku kada bi se toga sjetila, a neko vrijeme sam se opterećivala s neugodom.
Ne znam da li bi bilo bolje da je, ali mama nikada nije načimala tu temu samnom. Valjda je smatrala da sam dovoljno zrela da to prihvatim. Očito nisam bila. I slažem se sa Zdenkom da se na tom tlu mora biti jako oprezan.