Tin već nekoliko dana ima fazu "u bojama".

Ujutro čim se probudi: "Mama obuci plave šlape!"
"Obuci žutu majicu!" "Daj zelenu jaknicu!" "Daj plavu žlicu!" "Cuvenu žlicu!" "Daj plavi keks" (iz plave kutije) "Mama obuci cuvenu jaknu" "Daj žutu čašu, VELIKU"
"Daj cunog psa!" (hoće ići voditi našeg crnog peseka van, koji ima ime, i Tin ga naravno zna)
Noćas je u snu vikao "Mama daj obuci plaveee!!!"

Ni jedna rečenica nema bez barem jedne spomenute boje, a brblja sve u šesnaest. Bojama nam je ispunjen dan, a i po noći ne možemo bez njih.