Sinoć ležimo Fiona i ja u krevetu, pričamo priče za uspavljivanje, pjevamo, mazimo se i igramo "hokoš-pokoš". Uglavnom smo i ona i ja htjele neki mali i skromni broj jaja, sve dok ja nisam odjednom rekla da hoću 26. Fiona me je tražila da joj pokažem na prste koliko je to, a kad je vidjela, zabrinula se i mudro je zaključila "Pa to je puno!".
Uglavnom, dođe red na nju i krene mlada dama brojati:
"Hokoš-pokoš
prdne kokoš
pita baja"
- mala pauza za razmišljanje i nastavak sasvim kulerskim glasom, skroz u ritmu brojalice -
"moja mama
treba puno jaja".
 |
|||
