evo mene ponovo na ovoj temi... ne znam kakva je punkcija u prirodnom ciklusu jer nam je onaj nestaško pobjegao, al sada znam kako je u stimuliranom.

nekako imam potrebu reći par riječi kako sam ja doživjela i preživjela tu punkciju - probat ću skratiti
dakle nakon 16 gonala sam imala 13 folikula, štopericu sam primila 9 dc (brzo su se razvijali) i punkcija je bila 11 dc.
došla sam u kliniku u 8.30, punkcija zakazana u 9.
odveli su me u sobu da se pripremim, dali mi spavaćicu i šlapice i rekli da se presvučem (smije se imati potkošuljica ili grudnjak ispod što ja nisam znala...)
preporučam ponijeti sa sobom čarapice - dobro dođu.
čekala sam sa još jednom curom i umirala od straha... njoj je bio drugi put i rekla je da boli ali da je podnošljivo.
uglavnom, sestra je došla po mene i odvela me do stola, smiksala neki koktel i dala u venu
odmah mi se zavrtilo, straha je nestalo i počela sam se bezveze ceriti
doktor me tješio da se ne bojim, da nije ništa strašno...
tri puta me stvarno jako zabolilo, a ostalo je bolilo, ali stvarno podnošljivo.
jauknula sam jednom, al sam cijelo vrijeme ispuštala neki prigušeni zvuk pa me doktor zezao da lijepo pjevam i da im otpjevam jednu zagorsku
sve je bilo brzo gotovo, prebacili su me na krevet i odvezli u sobu.
još jedno pola sata je bolilo, a onda se bol smanjila. pustili su me nakon cca 1,5 h.
krvarila sam taj dan i slijedeći nešto malo, povremeno je bolilo, al se ne sjećam previše jer sam od punkcije do transfera gotovo sve prespavala od utrogestana
budila sam se jesti, piti novi utrogestan i onda opet ispočetka.
moram priznati da sam brzo zaboravila bol i kad su nam rekli da se od 7 dobivenih stanica 4 oplodilo, više mi ništa nije bilo važno...
i moram još pohvaliti osoblje svoje klinike, stvarno su svi bili divni.

eto,raspisala se ja, možda nekome i pomogne