kao sto rekoshe moje prethodnice...

Aha, ipak ima nešto utješno. I moji su starci imali cry-out stav na početku. Ali gledajući naš primjer plus zbližavanje s djetetom i više nije bilo šanse za tako što
i moja je u odgojnim metodama rigoroznija nego ja (zar je to uopce moguce ). i ona je od starog kova i kad bih ju ovako pitala rekla bi da je za cry-out, pa da je i za po koju pljusku po guzi. cak mi i zna reci da previse maloj popustam i da ona za to nema zivaca (sto i nema, vidim po njoj), ponekad se cak zna sprdati sa mojim nacinom odgoja.

al onda u praksi to ipak izgleda sve malo drugacije. mala se po noci probudila, bila zedna i baka ustala da bi otisla u kuhinju po sok i umjesto da malu ostavi u krevetu, ova se toliko derala (od nekog straha), da ju je moja mama ponijela sa sobom u kuhinju. sad eno ih na moru, voze se biciklima, idu na sladolede, vole se i maze u krevetu. baka je cijeli svoj dan podredila njoj. ova joj skace po glavi, nema tu uopce mjesta plakanju, a kamo li isprobavanju cry-out metode. baba sve popusta. eto koliko je sama baka dosljedna i ona ce odgajati strogo, aha, malo morgen

ne znam... mozda ne bi bilo lose stvarno tvojoj majci pruziti sansu. to je jedna vrsta posebne ljubavi, nezamjenjiva... i mozda joj stvarno treba dati sansu, samo pazi, sto ja uvijek volim naglasiti, pazi i na potrebe svoje majke. vidim da ju ne bi svaki dan ostavila kod bake, to je i okej. ipak, treba imati snage i zivaca za malo dijete. ne treba u bakama gledati samo besplatne bejbisitere koje nemaju sto pametnije raditi nego cuvati nasu djecu.