kad nam se prvi put dogodio night terror bila sam prestravljena. doslovno nas je gurala, urlala, bacala se po krevetu. ja u šoku, mm u šoku, a ona u delirijumu urlanja.
trajalo nekih 10-ak minuta i odjednom sve stalo i utihlo i nastavila spavat.
drugi put je tražila neku čašu. i urla li urla. a pri tom ne dozvoljava da joj se približim, ali uredno doziva mama i traži tu u*ranu čašu.
sve u svemu strava i užas. srića je jedino šta je tih epizoda bilo svega 3-4.
sve je to normalno kod dice. ne triba se zabrinjavat. bitno je da nije ništa "bolesno". proći će im i ti strahovi. :D