i moj momak ( Noa, 17. mj. ) još cica. Doduše sad je to sve već nešto jadno, 100 % nije za utažit glad. noćno dojenje smo ukinuli i pokušavali smo na različite načine, a nikako uspješno dok ja nisam shvatila da ja moram biti ta koja neće popustiti, jer on bi inače spavao cilu noć sa cicom u ustima. prvih par noći morali smo ubacit nešto pit, i to ne svako buđenje, možda jednom - dvaput, ali sad mu ne dajem više ništa. budi se on još, nemirno spava i ima lagan san, ali nadam se da će i to s vrimenom na svoje. Zasad je tu duda za zamjenu, a po danu cica kad on hoće. nekad ujutro, nekad popodne, nekad nikako. Evo, sad je par dana bio bolestan, upala oba uha, i prva dva najgora dana, onako sav u fibri, nije htio cicu. to me strašno začudilo jer inače je za svaku bol tražio cicu kao najbolji lijek. On bi se bio i sam odbio sada, al evo danas ja nisam mogla izdržat jer mi je bila strašna pomisao da više ne cica i ja ga skoro pa natirala danas...