Da, ovako rečeno zvuči i logično, i lepo i očekivano-da su bake i dede opušteni sa unucima i da uživaju u njima na jedan totalno drugačiji način nego sa svojom decom.pomikaki prvotno napisa
ja sam ovo čula od više novopečenih bakica, pa i djedova, i ljudi to obično komentiraju kako su bake i djedovi opušteniji s unucima nego kad su imali svoju djecu - imali su više brige oko djeteta, odgoja, a sada su i u mirovini i često nemaju drugih obaveza. A pretpostavljam da tu ulogu igraju i neki hormoni, kao što se kaže da muškarci s godinama postaju pažljiviji prema svojim ženama nego u mladosti, zbog opadanja testosterona. No to ćemo valjda još vidjeti
Ali to je ipak nešto drugačijeg značenja od rečenice da je ljubav prema svojoj deci lepa, ali je ljubav prema unucima najveća na svetu i najdivnija od svih ljubavi.
Meni je to, onako, kao kad bi rekla da je lepo biti mama, ali je neizmerno lepše biti tetka/strina/ujna, i da je ta ljubav mnogo jača i ispunjujuća...Malo-neobično?
Razumem ja i da novopečene bake i dede malo preteruju u izražavanju možda, ali opet...Meni to zvuči malo i ružno, i smešno-decu rađamo da bi smo osetili najdivniju ljubav tek sa unucima...Hm?
Ginger, da, to je ružna krajnost, i kod nekih upravo ta ružna krajnost i izazove potrebu za drugom krajnošću-da se zabrane posete bebi. Jer ako je svaki kontakt sa rodbinom neko teško natezanje sa granicama, onda naravno da porodilja poželi da odloži to natezanje za što kasnije.
Opet, kažem, ja mojima nikad nisam branila posete i držanje bebe, ali sam odbila bilo kakvu "pomoć" nakon porođaja, a posete su svakako bile toliko uvređene mojim "strogim" pravilima (moš misliti, nema pušenja, moraš se izuti i oprati ruke LOL, a ako upadneš u sobu možeš videti i gole sise), da su se sa drugim detetom sami proredili.
 |
|||
