Ne cini mi se da se tu radi o posesivnosti. Meni ide na zivce kad vidim malu bebu koja ima neki svoj mir i ritam i onda je netko naprasito zeli uvuci u neke svoje glupe ideje o tome kako bi ta beba trebala izgledati i sto bi trebala raditi, pa pocne skakati i vikati oko nje a beba sva u soku i nista joj nije jasno. Zato mi smeta ako mi netko uzima bebu, ako je ja sama ne uzimam kad vidim da joj to ne pase i da se ne zeli igrati uz vrisku nego zeli recimo samo nesto promatrati. Mi nemamo uopce problema s djedovima, ali su zato babe posebno dosadne (to im je valjda uloga) i njih smo dresirali. Sveki se nas malo boji, a pogotovo MM-a i onda uljudno pita svaki put moze li ga malo podrzati. Mojoj staroj je trebalo malo duze da shvati da ne zelim njene savjete i da se ne nabacuje ali sad je i ona bolja. Didovi su super, pogledaju ga, malo se s njim zezaju, ispuštaju čudne zvukove i mali sretan. A i ja sretna.
S ljubljenjem nemamo problema, a ako nam nesto ide na zivce kod djedova i baba onda to rjesavamo tako da muz kaze svojima a ja svojima. Malo kukavicki...