Jako dugo smo čekali naše dečake i kad je napokon postalo izvesno da će se i roditi krenulo je smišljanje imena. Kopiraću sa jednog drugog foruma kako je to izgledalo kod nas:

******************
Nama su u opticaju bila sledeca imena: Andrija, Aleksa, Boris, Filip, Urosh, Nemanja, Nikola, Veljko, Ilija, Luka, Matija...ima josh ali ko ce se sad setiti.

Elem, imamo knjizhicu sa imenima i njihovim znachenjem pa je nash dijalog svakog popodneva uz kafu izgledao odprilike ovako:

JA: Andrija?
ON: Artukovic? Ne dolazi u obzir. De vidi shta kazhe objasnjenje
JA: Nema potrebe, verovatno pishe Andrija- upravnik konc. logora . Aleksa?
ON: Mislish Aleksandar? Kako beshe bilo pravo ime onom tvom bivshem pre mene?
JA: Sasha . Boris?
ON: Razmislicemo. Dalje?
JA: Filip? Verovatno ne dolazi u obzir zbog komshije?
ON: Vidish kako si pametna?
JA: Urosh?
ON: Brat iz Slovenije. Dalje?
JA: Nemanja?
ON: A brat da mu se zove Nikola? Ne mozhe a i ne svidja mi se
JA: Nikola znachi otpada u startu
ON: Dva puta pametna u istom danu? Darling, popila si neshto danas?!?

ETC, ETC... Da poludish sa njim

******************

Na kraju je odluka pala na Matiju i Borisa. Matija je dobio ime po sv. Mateju (na taj dan smo mm i ja krenuli sa Hilandarskim postom za nerotkinje i 3 meseca kasnije dobili plus na testu) a Boris simboliše našu borbu za njih i borbu za nas dvoje.

Bilo kako bilo, imena se nikome sem nama nisu svidela. Eventualno bi im jedno bilo OK (ako su komentatori živeli na zapadu Boris je bio favorit, a ako su živeli u Srbiji prolazio bi Matija s tim što bi ga 90% ljudi zvalo MatEja). Bilo je i onoga:"Pa blizanci su, zašto takva imena (različita potpuno)?"

Inače, ja sam Dragana, jedna od 4 u osnovnoj i jedna od 3 u srednjoj školi. A ni prezime mi nije baš nesvakidašnje :/ . Kod davanja imena svojoj deci vodila sam se prostom logikom da im se životu u jednom periodu neće dopadati njihova imena - ako su dugačka zašto su dugačka, ako su kratka zašto su kratka.