Bila sam zamjenska dojilja
moram ovo podijeliti s vama
Naime, sestrična mi je neki dan rodila. Već je u rodilištu imala malo problema s prepunim grudima i sl, sestre su joj pomagale s razbijanjem kvrgi. jučer je konačno došla doma.
Malena jede preko šeširića jer su joj rekle da ima premale bradavice. Ja sam joj pokušala pomoći da doji bez njih, ali to je sve stvarno tako tvrdo da baš nije išlo jučer. A i bila je premorena jako. Danas krećemo u nove pobjede.
Uglavnom, zove ona mene u pola jedan noćas, čujem da je sva uznemirena....grudi su joj opet prepune, pretvrde, malena ne može uopće prihvatiti, ni sa šeširićem, a plače jer je gladna,a ona nema vremena ni masirati se ni izdajati jer mala konstatno plače i pita me jel bi ipak NJM otišao u ljekarnu po hranu, samo za noćas.
Ja sam je pitala hoće li da je ja dođem nahraniti. Ona kaže da ako želim i mogu, naavno. I ja u auto i do njih, primim bebu, a ona prihvati cicu spretno kao moja Lana od 9 mj, pravilno, čeljusto joj je radila, gutala je svaki put....ma milima. O
Svi smo bili presretni. Oni odahnuli, ja srtena što nije dobila bočicu.
Stavim je da podrigne pa joj ponudim, već uspavanoj, drugu stranu. I ona opet počne.
Tako sam sretna što sam im u tako kriznoj situaciji mogla tako konkretno pomoći.Kad gledaš onu malu glavicu kako vuče, kako se smirila
Sad kužim kako mnoga djeca završe na bočici.
Jer da ona slučajno nije imala sestričnu dojilju, A a to je puka sreća slučajnost, ni njena beba možda više ne bi dojila.
inače, bit ću kuma toj bebici
 |
|||
Odgovori s citatom
...sad sam se sjetila....-tako je bio slučaj i kod moje mame kad sam ja bila malena. 
ALI OD MILINE.
bibai prvotno napisa
