porod na stolčiću

[maremama]

termin je bio 8.9. no svi su mislili da će se taj dan dogoditi ranije, ali ja sam željela i osijećala da ću roditi baš toga dana na Malu Gospu.

bila je subota, mama je toga jutra krenula put riječkog rodilišta i odjednom utihnula. tata ju je zezao i pitao kako to da se odjednom stišala ali nije mu ništa htjela reći, a ja sam znao, znao sam da se mama malo boji. došla je u rodilište i otišla u ambulantu gdje su je prvo stavili na ctg koji je pokazao da se ja spremam toga dana ugledati svoju dragu mamicu, ali ona to još nije znala.
pregledao ju je jedan doktor koji nije bio baš nježan, ali kasnije je mama shvatila da ju je on malo podmazao da to krene. rekao joj je da je otvorena samo prst i pol i mama se razveselila jer je mogla doma.
i tako je krenula kući, tata i seka su je čekali vani ispred rodilišta i kada su ugledali mamu kako je vesela skužili su da nema još ništa. mama se jako bojala bolnice i da ide roditi jer joj je prvi put bilo jako teško, pa je mislila da će i sada biti tako, a nije znala da je ja neću zezati kao seka, da se jako veselim što ću je napokon vidjeti, ćuti njen glas i osjetiti njene ruke na mom malenom tijelu. ja sam jedva čekao a ona je molila boga da se to još ne desi.
došla je doma oko 11 sati, i počela kuhati ručak, kad ono oko 12 sati mama po prvi put osjeti kako je počinje boljeti u podno trbuha i bol prelazi u leđa, ali mama se ne da, misli ona kako je to sigurno lažan trud i tako dok je ona to mislila došao je drugi, pa treći i tada mama shvati da se ja ne šalim.
oko 17 i 30 ona i tata su krenuli put rodilišta, mama se jako umirila odjednom i molila tatu neka je odvede na sladoled i u jednu šetnju - toliko nije željela u rodilište - ali tata se jako prepao kada je vidio kako mamu trudovi bole tako da mu nije palo na pamet poslušati mamu.
stigli smo ponovno u rodilište gdje su je jako lijepo primili.
mamu je primila sestra - babica lidija i lijepo s njom popričala, stavila je na ctg koji je pokazao da mama ima jake trudove i da ja želim silno vani.
tada je došla teta doktorica koje ju je pregledala i rekla je da je mama otvorena samo 3 prsta ali da vidi crnu kosicu.
mama je bila jako prestrašena ali tata je bio kraj nje i pružao joj veeeeliku podršku i zato ga ona sada još više voli
no onda su ga poslali doma jer su rekli da neću ja tako brzo vani jer se mama ne otvara, pa su joj dali klistir i opet je stavili na ctg u predrađaonu.
mama je bila jaaaaaaaako tužna i počela je plakati jer nije bilo tate, ali oko 8 sati su ga zvali i on je došao - ona se toliko njemu razveselila da je zaboravila čak i na mena
onda su joj dali drip i dvije neke injekcije da se što prije otvori, mama je samo šutila i znojila se i stiskala tati ruku jako, jako - a tata ju je gledao sa suzama u očima i bodrio je.
oko 9 sati mama je poželjela biti malo na lopti i dali su joj - to joj je olakšalo malo trudove.
stalno je gledala na sat i mislila kada li ću ja više izaći vani.
s njom su bile dvije babice - jako dobre tete, toliko su pomogle mami da im je zahvaljivala naredna 3 sata.
mamu su hvatali sve jači trudovi i sve ju je jako bolilo, nije niti riječi progovorila do jedno 10 sati kada je počela govoriti da joj se kaka.
tada su donijeli stolčić i mama je sjela na njega, tata joj je bio iza leđa, i držao ju je, jer se ona naslonila na njega i hrabrio ju je.
mama je morala nekako čudno disati jer nije smjela tiskati, a jadna je stalno govorila kako joj se kaka - a to je značilo da sam ja blizu.
oko 11 sati babica je rekla još malo, da vidi moji glavicu i pitala je mamu da li želi dotaknuti je, ali moja mama se toliko boji krvi i svega ostaloga tako da joj to nije bilo niti na kraju pameti.
tata je govorio, još malo mare, evo ga, vidim mu glavicu!
i tako je bilo, u 23 sata i 12 minuta ja sam vam ljudi moji izašao vani na bijelu strunjaču i ugledao svijetla rađaone i moju mamicu i moga taticu.
tata je takoooooooooo plakao od sreće jer je dobio mene, lijepog dečka, a mama prvo što mi je rekla je bilo - SINE MOJ - i rasplakala se.

eto drage moje to vama je moja priča - tako se rodio moj roko 08.09.2007. u 23.12. porod je bio na stolčiću, sestre odlične tj. babice, rodilište super opremljeno, na sve moje zahtjeve svi su spremno odgovarali i pomogli mi, zaista imam samo riječi pohvale za riječko rodilište - skroz drukčija priča nego 1998. kada sam rodila moju kćer leu.
_________________
lea 30.07.1999. - mamino zlato
roko 08.09.2007. - mamin sin

[pirica]

[chris blue]

Ah, baš mi je drago Čestitam od srca!

[andiko]

[diva7]

čestitam!

[TinnaZ]

čestitama!
ali meni nije jasan ovaj gel i drip, zašto se beba trebala roditi baš taj dan, a ne par sati kasnije ili kad je ona htjela