Fegusti,
I ja sam buduca stara mama, sada stara trudnica (i to prvi puta) i obozavam svoj trbuh i tocno znam kako si se osjecala.
Ali ne znam kako si uspjela prezivjeti sve to na porodu. Svaka cast!
hvala vam.
ostat ću hrabra.
a taj partizan koji se žurio pozdraviti svijet s rukom na čalu je danas gotovo dvogodišnjak... i dan danas mu se stalno negdje žuri.
mrs happy, želim ti lijepu i urednu trudnoću, a lak porod.
Fegusti, čestitam i divim Vam se! Bravo majčice, svaka čast, tako treba! Ostanite tako hrabri, držim palčeve za još jednog bebe! I mene ste ohrabrili! Ovo mi je treća trudnoća u 34 godini. Prva beba došla je s 21, druga s 28, a treća bi trebala s 35. Razmišljala sam o razlici u godinama među djecom, ali ništa nije nadvladalo tu radost i veselje išćekivanja još jednog bebe. Ne znam kako da vam opišem koliko se MM i ja iznova radujemo još jednoj bebici. Jedino imam veliki strah od tijeka poroda, budući sam na oba dva poroda dosad bila na dripu s luđačkim bolovima koji su se "spojili", tako da je bolilo skoro bez prestanka, svaki put epiziotomija i što me kod drugog poroda strašno prepalo - bebač je bio omotan oko nogice i vrata pupčanom vrpcom, nikako nije mogao van - ni mojim upornim tiskanjem, ni dr. laktom par puta po stomku. Pali su mu otkucaji srca i bilo je vuci-potegni, ali eto Bogu hvala, epiziotomiji, dr. i divnim babicama i u sljedećem trudu bebac je izašao van živ i zdrav. Ma znam da ne smijem misliti negativno i da mi ovaj porod ne mora biti takav, ali ostao mi je nekakav strah. Samo da se bebe rodi živa i zdrava! Sve se da pretrpiti za ta mala, divna, slatka stvorenja, naše bebane, zar ne?
Ostanite tako hrabri, držim palčeve za još jednog bebe! I mene ste ohrabrili!
Ovo mi je treća trudnoća u 34 godini. Prva beba došla je s 21, druga s 28, a treća bi trebala s 35. Razmišljala sam o razlici u godinama među djecom, ali ništa nije nadvladalo tu radost i veselje išćekivanja još jednog bebe. Ne znam kako da vam opišem koliko se MM i ja iznova radujemo još jednoj bebici. Jedino imam veliki strah od tijeka poroda, budući sam na oba dva poroda dosad bila na dripu s luđačkim bolovima koji su se "spojili", tako da je bolilo skoro bez prestanka, svaki put epiziotomija i što me kod drugog poroda strašno prepalo - bebač je bio omotan oko nogice i vrata pupčanom vrpcom, nikako nije mogao van - ni mojim upornim tiskanjem, ni dr. laktom par puta po stomku. Pali su mu otkucaji srca i bilo je vuci-potegni, ali eto Bogu hvala, epiziotomiji, dr. i divnim babicama i u sljedećem trudu bebac je izašao van živ i zdrav. Ma znam da ne smijem misliti negativno i da mi ovaj porod ne mora biti takav, ali ostao mi je nekakav strah. Samo da se bebe rodi živa i zdrava! Sve se da pretrpiti za ta mala, divna, slatka stvorenja, naše bebane, zar ne?
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom