ne po guzi

[Deaedi]

Veseli me što mnogi tvrde kako je ovo najzahtjevnija faza, jer se ja cijelo vrijeme pripremam da zahtjevna faza tek dolazi! :D

Dobro, to sigurno ovisi od djeteta do djeteta, ali valjda i do roditelja...

Npr., ja ne patim na red i čistoću. Nimalo. Samim time, ostajem savršeno pribrana kad i sebe i pola kuhinje umrlja hranom (drago mi je da je počeo sam jesti), no bacanje hrane na pod ne dopuštam (iz drugih razloga, ne zbog toga što će zaprljati pod nego ga hoću od malena učiti da se ne može tako odnositi prema hrani). U parku ga puštam da se zaprlja do grla, da se valja kao pajcek u blatu ili travi...To mi je nekako normalno. Ne smeta me ni razbacivanje - npr., voli pobacati robu iz ormara. Pa je ja pobacam natrag u ormar.

Baš me iznenadilo to što beba može nekoga izludjeti jer sam gledala samo iz svoje (i MD-ove, njega Kaleb nikad još nije uspio iznervirati, čak i noću ima volje ustati i nositi ga i smireno šaputati, što je meni fascinantno) perspektive, ali sad vidim da ima i suprotnih primjera.

Svakako vam javim kad prvi put padnem u iskušenje.

Btw, mene moji nikad nisu udarili, možda i to ima veze?

Potpisujem Lunu. Nisam nikad udarila H, ni MM. Niti smo se izderali ili povisili ton na nju. Jedino kada bi zavikali je bilo: ne to, pusti to i sl. odnosno kada je npr. htjela dirati stekere, zgrabiti pseci drek i sl., a glas bi dosao do nje prije nego sto sam ja mogla dotrcati. To je bio uzvik upozorenja, a ne deranje na dijete.

Ni mene moji nisu kao dijete nikad udarili, pa je meni takvo postupanje s djetetom potpuno strano.

[Deaedi]

Veseli me što mnogi tvrde kako je ovo najzahtjevnija faza, jer se ja cijelo vrijeme pripremam da zahtjevna faza tek dolazi! :D

Dobro, to sigurno ovisi od djeteta do djeteta, ali valjda i do roditelja...

Npr., ja ne patim na red i čistoću. Nimalo. Samim time, ostajem savršeno pribrana kad i sebe i pola kuhinje umrlja hranom (drago mi je da je počeo sam jesti), no bacanje hrane na pod ne dopuštam (iz drugih razloga, ne zbog toga što će zaprljati pod nego ga hoću od malena učiti da se ne može tako odnositi prema hrani). U parku ga puštam da se zaprlja do grla, da se valja kao pajcek u blatu ili travi...To mi je nekako normalno. Ne smeta me ni razbacivanje - npr., voli pobacati robu iz ormara. Pa je ja pobacam natrag u ormar.

Baš me iznenadilo to što beba može nekoga izludjeti jer sam gledala samo iz svoje (i MD-ove, njega Kaleb nikad još nije uspio iznervirati, čak i noću ima volje ustati i nositi ga i smireno šaputati, što je meni fascinantno) perspektive, ali sad vidim da ima i suprotnih primjera.

Svakako vam javim kad prvi put padnem u iskušenje.

Btw, mene moji nikad nisu udarili, možda i to ima veze?

Potpisujem Lunu. Nisam nikad udarila H, ni MM. Niti smo se izderali ili povisili ton na nju. Jedino kada bi zavikali je bilo: ne to, pusti to i sl. odnosno kada je npr. htjela dirati stekere, zgrabiti pseci drek i sl., a glas bi dosao do nje prije nego sto sam ja mogla dotrcati. To je bio uzvik upozorenja, a ne deranje na dijete.

Ni mene moji nisu kao dijete nikad udarili, pa je meni takvo postupanje s djetetom potpuno strano.

[Mama Natasa]

Romina

[mama courage]

To je bio uzvik upozorenja, a ne deranje na dijete.

pa cuj, ako cemo tako kvalificirati onda pola mojih "deranja" se mogu svesti pod "uzvici upozorenja" il "uzvici iznenadjenje/nevjerice" tj. samo uzvici da situacija dobije na nekoj dramatici. deranje za mene podrazumijeva "samo" povisen ton, ne psovanje i vrijedjanje djeteta.

inace, kao i flower sam pocela koristiti ljutu facu, kaziprst. no tek sad pali taj fazon, kad razvija sposobnost empatije, dok je bila manja, briga nju sto se mater namrsti. jedino sto me naucila odlicno kopirati u toj pozi.

naravno mišek je ispucao sve na meni

ja ovo ne bih dozvolila. jednom se desilo da digne ruku na mene, drugi put me udarala nogicama. i nikad vise. kad sam ja bila u bolnici imala je izlijeve bijesa i pljuvala okolo (moju mamu i njenu frendicu bez ikakvog povoda), razumjeli smo je, al ni tad to nismo tolerirale, nego je slijedio timeout.

[Bubica]

ja sam isto jedino u tom razdoblju i jedino za lupanje koristila time out kao krajnju metodu.

inace, kao i flower sam pocela koristiti ljutu facu, kaziprst. no tek sad pali taj fazon, kad razvija sposobnost empatije, dok je bila manja, briga nju sto se mater namrsti. jedino sto me naucila odlicno kopirati u toj pozi.

zato vele stručnjaci da bi najkvalitetnija poruka u ovakvim situacijama bila djetetu npr. STANI. Kada kažemo djetetu NE (ne sam recimo ja koristila) dajemo mu dosta nejasnu poruku, što ne? STANI mu daje jasnu poruku što ustvari treba učiniti ... nakon toga ima vremena za detaljnija objašnjenja...

[suzyem]

Tako je, i za to vrijeme moramo se spustiti na njegovu razinu i gledati ga u oči....

[Adrijana66]

meni trenutno prabaka pazi dijete... čovjek bi očekivao ne znam šta o odgoju iz "prošlosti"
moram reći da ne mogu vjerovati sa svojim očima...
ona se preobratila u milu, nježnu, dragu i zaigranu osobu... da je ne prepoznajem...

i sad ja govorim malo glasnije, dođem doma i velim ne znam NE bacati NEŠTO na pod, a ona meni...
nemoj tako, tako se s djecom ne radi, moraš joj nježno tiho pričati... i objasniti joj, mene ona sve sluša, ja s njom polako...

BRAVO ZA BAKU!!!!

[flower]

dajemo mu dosta nejasnu poruku, što ne?

naravno da nakon NE ide objasnjenje - mirno i stalozeno, to je vise kao privlačenje paznje - mada se slazem da bi STANI bilo bolje.

[Tiwi]

Ovo sa STANI mi se cini odlicno!

Tnx!

Naime, Patrik se na NE jako rasplace, ili tuzno ili uvrijedjeno. Pa sam intuitivno pocela upotreblajvati neke druge izraze - tipa PAZI (ali to mi nije za svaku priliku) ili recimo - skuzio je kad mu kazem njeznoPazi tvrdo! ili samo Tvrdo! (ne viknem) onda jako pazljivo spusta glavu u npr krevetu jer zna da je iza njega zid/ormar/rub - nesto u sto bi se lupio i sto je tvrdo.

E sad, ovaj stani mi je bas neki dan trebao, eh da sam znala (nadam se da Luna cita, pa bu vidla kaj sve mi izvodimo po doma).
Patrik je jurio po kuhinji, igrali smo se, dala sam mu da malo petlja po ormaricima s tupperwareom, ugl zezanje. U jednom trenutku se primirio, nesto petlja, pa hoda, pa malo zastenje. Ja velim Jesi kakao? (jer mi se ucinilo) a on opet nekaj petlja i pokaze mi rukicu - u kojoj je govance :shock: ali onak ful, puna saka drekeca (brijem da mu je ispalo kroz pelenu jer su mu postale presiroke oko nogica) i kad sam ugledala polako krenem prema njemu da ga ne prestrasim i da "sredim" situaciju. Naravno, krenuo je to gnjeciti, pa s drugom rukom, a ja sve onak Nemoj beba, Ne to na usta! - da da, na usta, a rado bi on i u usta ali mama neda i tu je pocelo! Urla, vristi, protestira, ja drzim rukice(vec smo na prematalici) izbezumila sam se, on ko mali bikic, silom ih vuce prema ustima..
Mislim bilo je glasno, trajalo je neko vrijeme dok ga nisam brzinski obrisala po rukama i po licu pa skinula, obrisala i u kadu. Uh, umorim se od razmisljanja. Ugl, jako mi je zao kad se tako place, ali jednostavno ne mogu (a mislim ni ne smijem) biti cool u ovakvoj situaciji. Brijem da bi mi STANI bio korisniji stoga jos jednom Hvala!

[Loryblue]

ni kod nas NE nema odjeka.
čim ja kažem N ona udri u dreku i jauke i cviljenje da se sve ori.
sad smo u fazi ČEKAJ DA TI OBJASNIM
nije da baš puno pomaže, ali mrvicu više postižem nego sa NE.
sad ćemo probat i sa STANI (samo da od nje na kraju ne dobijem nastavak: grickaj čipi-čips )

[Tiwi]

Ovo sa STANI mi se cini odlicno!

Tnx!

Naime, Patrik se na NE jako rasplace, ili tuzno ili uvrijedjeno. Pa sam intuitivno pocela upotreblajvati neke druge izraze - tipa PAZI (ali to mi nije za svaku priliku) ili recimo - skuzio je kad mu kazem njeznoPazi tvrdo! ili samo Tvrdo! (ne viknem) onda jako pazljivo spusta glavu u npr krevetu jer zna da je iza njega zid/ormar/rub - nesto u sto bi se lupio i sto je tvrdo.

E sad, ovaj stani mi je bas neki dan trebao, eh da sam znala (nadam se da Luna cita, pa bu vidla kaj sve mi izvodimo po doma).
Patrik je jurio po kuhinji, igrali smo se, dala sam mu da malo petlja po ormaricima s tupperwareom, ugl zezanje. U jednom trenutku se primirio, nesto petlja, pa hoda, pa malo zastenje. Ja velim Jesi kakao? (jer mi se ucinilo) a on opet nekaj petlja i pokaze mi rukicu - u kojoj je govance :shock: ali onak ful, puna saka drekeca (brijem da mu je ispalo kroz pelenu jer su mu postale presiroke oko nogica) i kad sam ugledala polako krenem prema njemu da ga ne prestrasim i da "sredim" situaciju. Naravno, krenuo je to gnjeciti, pa s drugom rukom, a ja sve onak Nemoj beba, Ne to na usta! - da da, na usta, a rado bi on i u usta ali mama neda i tu je pocelo! Urla, vristi, protestira, ja drzim rukice(vec smo na prematalici) izbezumila sam se, on ko mali bikic, silom ih vuce prema ustima..
Mislim bilo je glasno, trajalo je neko vrijeme dok ga nisam brzinski obrisala po rukama i po licu pa skinula, obrisala i u kadu. Uh, umorim se od razmisljanja. Ugl, jako mi je zao kad se tako place, ali jednostavno ne mogu (a mislim ni ne smijem) biti cool u ovakvoj situaciji. Brijem da bi mi STANI bio korisniji stoga jos jednom Hvala!

[Imga]

Naravno, krenuo je to gnjeciti, pa s drugom rukom, a ja sve onak Nemoj beba, Ne to na usta! - da da, na usta, a rado bi on i u usta ali mama neda i tu je pocelo! Urla, vristi, protestira, ja drzim rukice(vec smo na prematalici) izbezumila sam se, on ko mali bikic, silom ih vuce prema ustima..

Ja sam prije govorila L. 'Nemoj stavit takve prste u usta.' ili 'Molim te nemoj dirat to smeće!' ali sam skužila da čim nešto spomenem iako u toj rečenici postoji 'nemoj' 'ne' on to automatski napravi. Dakle, ODMAH stavi prste u usta, dira smeće i ostalo. 'Nemoj' i 'ne' uopće nije doživljavao. Pa smo počeli drugačije, npr. Baci tu kakanu pelenu. Pruži ruke, mama obriše. ili ako je baš neka frka isto 'Stop' ili 'Stani'.

[Imga]

Naravno, krenuo je to gnjeciti, pa s drugom rukom, a ja sve onak Nemoj beba, Ne to na usta! - da da, na usta, a rado bi on i u usta ali mama neda i tu je pocelo! Urla, vristi, protestira, ja drzim rukice(vec smo na prematalici) izbezumila sam se, on ko mali bikic, silom ih vuce prema ustima..

Ja sam prije govorila L. 'Nemoj stavit takve prste u usta.' ili 'Molim te nemoj dirat to smeće!' ali sam skužila da čim nešto spomenem iako u toj rečenici postoji 'nemoj' 'ne' on to automatski napravi. Dakle, ODMAH stavi prste u usta, dira smeće i ostalo. 'Nemoj' i 'ne' uopće nije doživljavao. Pa smo počeli drugačije, npr. Baci tu kakanu pelenu. Pruži ruke, mama obriše. ili ako je baš neka frka isto 'Stop' ili 'Stani'. Ili ako mora paziti da ne udari glavom samo kažem 'Glava!' i onda stane i pogleda

[Luna Rocco]

Naravno, krenuo je to gnjeciti, pa s drugom rukom, a ja sve onak Nemoj beba, Ne to na usta! - da da, na usta, a rado bi on i u usta ali mama neda i tu je pocelo! Urla, vristi, protestira, ja drzim rukice(vec smo na prematalici) izbezumila sam se, on ko mali bikic, silom ih vuce prema ustima..

Ja sam prije govorila L. 'Nemoj stavit takve prste u usta.' ili 'Molim te nemoj dirat to smeće!' ali sam skužila da čim nešto spomenem iako u toj rečenici postoji 'nemoj' 'ne' on to automatski napravi. Dakle, ODMAH stavi prste u usta, dira smeće i ostalo. 'Nemoj' i 'ne' uopće nije doživljavao.

Joj, ovo sam i ja skužila! Nemoj jesti kamenčiće - odmah šaku kamenčića u usta i umire od smijeha. Nemoj na cestu - gdje će nego prema cesti.

Onda smo promijenili pristup - npr., silazi niz stepenice držeći se za moj prst - vrlo je spretan, ali i brzoplet, pa želi prijeći po 2 stepenice :shock: - nova fora mi je "Polako!" - odmah uspori i lijepo siđe dolje. Isto tako kad silazi s kauča - koji put ga ulovim da probava na glavu i onda umjesto "ne na glavu!" (koje je 2 puta rezultitalo hvatanjem u zadnji čas jer je nakon tog upozorenja, naravno, krenuo BAŠ na glavu) kažem "okreni se" i odmah se okrene i siđe. Fakat dobra metoda, sad sam se već ufurala i maksimalno izbjegavam koristiti kombinaciju ne+zabranjena radnja jer je to dobitna kombinacija da napravi upravo to. Kao što netko reče - damo im ideju.

[MGrubi]

i moja je "alergična" na negacije, pa koristim: polako, okreni se na guzu, okolo (pokušava prećice preko zidića), ajde sad ovako , daš mami ruku - bravo zlato ....

[mama courage]

nesto slicno se desavalo i kod moje mame. ujutro zxuja ustane i prvo sto baka nadobudno pita je: hoces li ici piskiti? i naravno... mozete si zamisliti sto bi ova odgovorila: necu. baka poludi, mene zove, shizi. onda sam ju naucila da uopce ne postavlja takva pitanja... da prvo dozvoli djetetu da se razbudi barem 3 minute i onda fino ju posadi na wc, il joj kaze nesto u stilu: idi brzo piskiti, a baka ce ti do tada napraviti kavu (nije prava kava , nego neko pice iz svicarske, zove se ovomaltine, ako netko zna). i eto, funkcionira.

[Luna Rocco]

i moja je "alergična" na negacije, pa koristim: polako, okreni se na guzu, okolo (pokušava prećice preko zidića), ajde sad ovako , daš mami ruku - bravo zlato ....

Da, to je ta retorika.

[dorotea24]

nego neko pice iz svicarske, zove se ovomaltine, ako netko zna).

[choko]

Nikad nisam tukla svoje dijete,ni neću,al imam jednu uzrečicu(nazovimo to tako) kad me baš naljuti onda joj velim:ak odmah ne prestaneš,tak ću te nalupat da će ti se dimit iz guze...uoće ne znam od kud mi to i vjerovatno ne zvuči lijepo kad se sluša sa strane,ali moja kćer je fora kad joj to velim,onda mi uzvrati:a kaj pričaš bezveze kad to nikad ne buš napravila i naravno cereka se dok to govori.Eto i dijete me prokužilo.

to mi je poznato . na moje "namlatićutekovolaukupusu" - reakcija je bila ... (mama je opet prolupala, ovdje nema ni vola ni kupusa...), a dalje otprilike ko marko od marije71... (idem gledat kak raste cvijeće...).

hannah - dat ću letak mamama... pa nek završi u smeću. napravit ću si ja zalihe!

zapravo, meni sad pada na pamet da bi bilo zgodno napravit malu brošuricu: prvi dio edukacija, drugi dio - zakonske sankcije . onda bi to fino distribuirala po vrtićima, a dalje krenula na edukaciju prvoškolskih roditelja (ak su slučajno propustili vrtiće...hehehe) . pa malo angažirat medije, unicef...

odoh popit kavu do kraja... meljem li, meljem...

(pukle me emocije...)

Mogla bi i ja u akciju...ja sam luda kad vidim mamu/tatu kak se izivljavaju na djeci i nikad ne gledam samo.Jako sam emotivna osoba i svaka emocija se vidi na licu...pa tako i bijes prema tim ljudima.
Tako neki dan u garazi cekam mm da plati parking i pored nas mama s deckom oko 2 god koja je nervozna na sve pa se iskaljuje na misica.Koji je to nacin komunikacija-uzas!jos ga vuce po parkingu ko staru krpu.Meni je doslo da ga uzmem i zagrlim.
Ja sam to prokomentirala na glas...al nista od toga.Mozda bi dobro bilo imati letak pa mozda i ude nesto u glavu