 |
|||
Daj, molim te na pp koliko si ga platila. Trebam nešto slično u skoroj budućnosti.AdioMare prvotno napisa
ma ima i moj srca za mene, nije baš bezdušan, ali cijene su takve kakve su, za skromne i neskromne su iste.
njih 5,6 zajedno s njim ako će bilo što pojesti + popiti jedno piće kod nas ne ide ispod 300 kuna. ti si stvarno sretnica.
kad se već hvalimo i ja sam svom kupila ljetos gejmerski laptop s procesorom i7
hm, sad kad razmislim, moj je na onom izlasku rekao sam da je popio 2 male pive, dakle 6 deci, i mi mu u principu ništa nismo rekli na to
inače, ne pije baš mlijeko. kakao možda ujutro, jogurt uglavnom za večeru, tog jogurta na litre pije.
inače sok, vodu.
vani naruče kolu. obično nemaju novaca pa njih 10 u lokalnom bircu naruče jednu kolu, tek tako. gazda ih trpi dok mu se ne napuni lokal, onda ih izbaci. i to isto - u principu, nemaju gdje ići, trebale bi im neke prostorije gdje se mogu družiti. a nemaju ih. i slaviti rođendane, recimo, naročito sad kad dođe zima, po ljeti su vani.
baš mi je to i rekao kao problem. bircevi su im preskupi, doma im uglavnom roditelji ne dozvoljavaju, iz dječjih parkova ih tjeraju ovi nadobudni roditelji male djece :D ...
Ja sam samo došla reći da je misteriozni lokal u NZ Choco Cafe u Sopotu i da sam i ja tamo dvije palačinke i Cedevitu platila 68 kn.
drugi put potegni do Dubrave.
Moji doma piju vodu, čaj ili cijeđeni sok.
Mlijeko skoro uopće ne a to je valjda zato jer ja ne podnosim mlijeko, pa ga nisam niti njima davala baš previše.
Tanči, ne želim se s tobom prepucavati ali na svakoj temi pokroviteljski nama svima ubaciš primjer svoje kćeri. Mislim da idealno ne postoji, pa tako vjerojatno niti kod nje,. Ali mi nikada nećemo saznati za neku njenu malu "slabost". A male, i malo veće slabosti imamo svi mi, pa i naša djeca, naši partneri, prijatelji, roditelji, rodbina. I zato meni svaki tvoj post izazove reakciju. I trebala bi ju prešuti, ali prst mi je brži.
.. kad smo već kod lokala, ima li još nešto tipa tih činkica, zgodno za počastiti grupicu curica za rođendan, po mogućnosti u zapadnom dijelu grada?
Kava tava je prva postala popularna- onda se proširilo. Imaš ju na Britancu, pa u Tkalči. kaj ja znam. najbolje ti je priupitati cure. iako je meni ta Kava tava bez veze.
Napravim ja tako palacinke svojoj ekipi. Svi po alkoholu, pivi ili vinu, uz njih... samo ja po mlijekumeni je to prava poslastica. Makar nemam ja nista protiv alkohola, al ne uz palacinke
nema boljih od
http://www.recepti.hr/recepti/slatko...e-s-vajnsatoom
Jakost karaktera i samopouzdanje treba ne samo suprostavljanje, odnosno neprihvaćanje svega što vrsnjaci rade, nego i za suprostavljanje roditeljima.
pa imaš činkicu u španskom (ili to spada pod malešnicu), a i milky way je tamo negdje blizu. u vrbanima III ima zacrepe..
i svuda je 1 palačinka, sama nekih 11kn plus dodaci od 3-4kn
Da, da, znam za Činkicu na Trgu IK, ali i na webu im piše da imaju samo 7 stolova i ne primaju rezervacije, pa ako je gužva nije mi neka fora dovesti tamo 8 curica pa da nema mjesta.
(za ove druge nisam znala, thanks, proguglat ću)
Posljednje uređivanje od Mima : 22.09.2016. at 15:52
ma ja mislim da su u toj dobi, rijetki oni s jakim karakterom i samopouzdanjem. u toj dobi ga upravo grade. i jedno i drugo. u interakciji s nama i s okolinom.
a to nema veze s načinom na koji provode slobodno vrijeme, jel s nama, s društvom, jel tulumare il idu na koncerte klasične glazbe ili čitaju ili sve to zajedno, jel piju mlijeko il piju pivo. to su malo interesi, malo okolina, što je, naravno, kod svakog različito.
http://www.cinkica.hr/ u Španskom
Upravo tako cvijeta.
pa kao sto ima i onih koji izlaze, onih koji ne izlaze, to je samo jedan dio njihovih života i samo jedan dio njihovih karaktera, ličnosti i vrlina i mana.
a to da li netko ide na palačinke, koncert ili klub, je samo mali dio mozaika, iz kojeg zaista ne mozeš izvuci zaključke da su jedni bolji, a drugi gori.
A ako vam se dijete u ovim godinama nikada, ni u čemu ne suprostavi, mozda bi o tome trebalo dublje razmisliti.
A vidi, šta ti ja tu mogu.
Ne moraš me voljeti, ali poštivati da.
Ja tebe poštujem.
I masu puta sam ti prešutila štošta.
Jer mi se ne da iz neobavezne forumske diskusije radit cirkus.
A i nemam volje, a ni vremena.
Slabosti?
Kaj bi ti voljela čuti?
Moja kći ne pije, ne puši, ne drogira se.
Ni stalno, ni povremeno.
Ide u Mioc kao i tvoj sin uostalom u kojeg se ja ne diram već mi je baš drago da je izabrao Mioc jer je to odlična škola, a i tvoj sin je očito odličan. I sigurna sam da nema slabosti. Što god to značilo.
I prošla je prvi razred s 5, nije 5,0 nego 4,8 i to je dokaz da nije imala poklonjene petice iz osnovne.
I pije mlijeko. I ne laže i nije škrta što si pokušala imputirat.
I trenira judo, a već 5 godina ima crni pojas prvi dan iz tkd. Sad isto želi u judu.
Itd itd da ne nabrajam dalje jer sam onda pokroviteljska, jel?
Sasvim normalna cura koja ima svoje interese i svoj krug prijatelja.
A takve djece ima puno.
Nije ona endemska vrsta.
Ja puno manje znam djece koja piju, puše, nego ovakve.
x
ispalo je na zadnjim stranicama kao da postoje dvije vrste djece
pa su na kraju svi branili svoju djecu (ili sebe) da nisu nekakav stereotip
ali na temu pušenja
nitko se nije javio da je nekim svojim djelom USPIO odvratit svoje dijete od pušenja
odnosno najbliže tome došla je mislim adiomare sa zelenim smoothijem
Pa da. Možda je sa sinovima teže, drukčije.
Ne znam, nemam sina. Nažalost.
Imam samo nju. Jednu i jedinu.
A kaj bi bilo kad bi bilo?
Vidi, ja sve prihvaćam i onda tražim način za popraviti, riješiti, odraditi.
Samo se smrt ne može popraviti.
Sve drugo da.
Kad su mi saopćili dijagnozu moje kćeri, ja sam rekla:" ok i šta ćemo poduzeti? Što predlažete?" Doktorice, njih tri, su mi rekla da nisu nikad imali takvu razumnu i pribranu mamu. Jer svi roditelji, navodno, plaću, negiraju, histeriziraju, a ja tako pribrana. Muž je plakao. Plakala sam i ja, doma, gdje me nitko ne vidi, a pogotovo ne kći i hrabrila ju iako ni sama nisam znala kako bude.
Eto, ja sam ti takva.
I ovo ljeto kad sam se suočila s mojom dijagnozom, rekla sam sebi, nakon dana straha i razmišljanja, čuj stara, nisi jedina, nisi sama. Glavu gore i sutra, odmah sutra na Institut jer moraš doživjeti unuke.
I tako sve.
Da puši, pije, ostane neplanirano trudna... Tada bih to rješavala kad i ako bi se desilo. Ne mogu ti točno reći što bih napravila jer ne znam. Ja ti to sve u hodu i po potrebi.
Bili smo pisali nedugo o muževima i nevjeri pa sam ti napisala da mene to ne dira. Naprosto nisam ljubomorna, nimalo.
I to ti je tako.
Kod mene nema ni drame ni panike oko ničeg pa sam možda i zato razvila dobar odnos sa kćeri.. Mene njene prijateljice obožavaju, a kaj misliš zašto? Zato jer ih uvažavam kao osobe, kao sebi ravne. Ne zato jer im dam pit i pušit.
Moj muž je isto takav, čak i bolji od mene jer ima više vremena. On ih vozi u kino, toplice.
Eto, nadam se da si dobila odgovor.
ima i Milk way u posu
Znaš što? Kapa do poda. Nadam se da ste obje sad OK.
Jesmo.
Zapravo ona je, a ja ne znam, čekam kontrolu i pretrage.
Ali osjećam se dobro.
I znaš kaj? Sve su to zapravo sitnice, da ne velim gluposti. Puši? Pa kaj, nije smak svijeta.
Moj muž puši 50 godina, ako ne i duže. Sad ima 68 i zdrav je. Tlak, srce, kolesterol...sve mu je idealno. Vitak je i izgleda desetak godina mlađe, a izdimio je toga ko tri parnjače.
Veliš da ti je sin ok. To je važno.
Da je dobar čovjek i da izraste u kompletnu osobu. I da je zdrav.
A ovo sve ostalo je zbilja nebitno.
Ne mora biti odlikaš. Škola mu ide, završit će je.
Može piti mlijeko, ali i pivu.
Piva je prehrambeni artikal.
Itd.
Eto svi se slozili, smirile se strasti...jeeee...
Peace na neko vrijeme.
Tanci super za stav u zivotu.tako i trebq biti- fokusiran na trazenje rjesenja a ne na lamentiranje nad problemom. Sigurna sam da iz tvog ponasanja i tvoja kcer uci kako se nosit sa zivotnim nedacama.
Potpuni oporavak ti zelim!
Posljednje uređivanje od Lili75 : 22.09.2016. at 21:13
Zaključajte. Kad sutra svi opet nadrndani dođu na posao...
Ma neće. Petak je.
Paa, nisam neki primjer(ak) ali moj tata je uspio mene odvratiti od pušenja time što je i sam prestao. Mama nije, ona se ostavila cigareta puuuno kasnije (kad sam rodila svog L., ona je još pušila pa smo se svađale oko toga) ali tati kapa dolje. Meni je mama u mladosti držala prodike o štetnosti pušenja i istovremeno imala cigarete u torbi. To je zapravo figa vžepu. Nije me se dojmilo. A tata je nakon dva neuspješna pokušaja ipak potpuno prestao kad sam ja bila u srednjoj školi. Pušili su oboje od svoje 15. godine, tako da im sigurno nije bilo lako. Vjerujem da mu je motivacija uz njegovo zdravlje bila i moje i bratovo zdravlje. Mama je napokon prestala kad se moj E. rodio, znači prije gotovo 15 godina.x
ispalo je na zadnjim stranicama kao da postoje dvije vrste djece
pa su na kraju svi branili svoju djecu (ili sebe) da nisu nekakav stereotip
ali na temu pušenja
nitko se nije javio da je nekim svojim djelom USPIO odvratit svoje dijete od pušenja
odnosno najbliže tome došla je mislim adiomare sa zelenim smoothijem
tema će se otključat, ak se zaključa uopće, onda kad ovom "suprotnom" taboru djeca proslave 15ti rođendan
Ok, ima nešto roditelja koji su već u tome, ali imaju pristojnu djecu
i ja se pridružujem dobrim željama, sve najbolje!
AdioMare hvala na 'tips & tricks'.
Kod nas zeleni smoothie sigurno neće proći, ali možda se nađe neka druga hrana koja ne paše uz cigarete (do sada u tom smjeru nisam razmišljala).
Ono što meni teško pada u ovoj priči nisu problemi s djecom, nego nešto drugo - vidim da se odljepljuju. Tako to i mora biti. Sve manje pitaju za savjet, sve više samostalno donose odluke. Tako dugo dok su te odluke u skladu s onim što ja smatram ok, nema nikakvih razloga da se petljam, ali baš se jasno vidi: sve više se od aktivnih sudionika u njihovim životima mm i ja pretvaramo u publiku.
mi imamo samo jednu situaciju kada ne odbijaju ići s nama - zanimljivo putovanje. Čak je i GO postao problem, ove godine smo služili kao taxi služba i bankomat
Xsmo služili kao taxi služba i bankomat
I kuharica.
Zato imam ovo malo, kojem je mama još najvažnija u životu, pa da se osjećam mladom još neko vrijeme
Posljednje uređivanje od Dijana : 23.09.2016. at 09:26
a meni je to odljepljivanje prekrasno, baš uživam u tome...
dobro si me sjetila Peterlin, ja sam počela pušiti s 18 a prestala na 2. godini faksa, kada je i moj tata preko noći odbacio pušenje (3 kutije dnevno, doslovce) jer je bilo pitanje hoće li mi moći plaćati pokaz do studija...Počela sam opet kad sam se osamostalila i prestala s prvom trudnoćom.
Ma je, u pravu si, ne pada to meni teško zbog djece - oni su ok. Pada mi zbog mene same - starim, hehehe....
moj sin ne pusix
ali na temu pušenja
nitko se nije javio da je nekim svojim djelom USPIO odvratit svoje dijete od pušenja
odnosno najbliže tome došla je mislim adiomare sa zelenim smoothijem
sto ne znaci da nece u buducnosti, skoroj ili kasnijoj, poceti - ne zanosim se time
znam da je probao, i znam da puno njegovih razrednih prijatelja pusi
ja volim razmisljati u smjeru da smo mi doma (plus sva bliza familija, nitko ne dimi - nevjerojatno ali istinito), sa svojim nepusenjem, isto doprinjeli tome da je on jos uvijek na nepusackoj strani ulice
Ma je, u pravu si, ne pada to meni teško zbog djece - oni su ok. Pada mi zbog mene same - starim, hehehe....
A moja nikako da se odlijepi, ma ni da počne.
A ja bih tako voljela malo prostora, zraka...no za sada još ništa od toga.
Hvala, tebi i svima ostalima.
ma neka djeca se prije odlijepe, neka kasnije, ali poslije se opet vrate. Sve to ide u rok službe, a ja se nadam da će se maknuti i od ovog isprobavanja svega i svačega
Meni je to čudno jer je došlo naglo, nedavno. Do tada - ajme, samo bi da ih vozimo, da dolazimo po njih, da im sve organiziramo...a onda odjednom cap, rez i nema više. Veli meni mlađi sin "kaj ti meni spremaš gablec, pa mogu ja sam, popodne je škola". I ima pravo. Što može sam, nek i odradi.
Samo još da dodam - ne bi me iznenadilo da to odljepljivanje povremeno ima i recidive u vidu ponovnog lijepljenja za suknju, recimo pred kraj škg.... ali to je normalno.
bit će, bit će, ako ništa, kad naraste temperatura
Eh, takav je i mm...Niš novo! (A možda sam i ja, ali sebe ne vidim, hehe...)bit će, bit će, ako ništa, kad naraste temperatura
Posljednje uređivanje od Peterlin : 23.09.2016. at 11:04
Blago ti se.
Ja nemam mira nikad i nigdje.
Ni na wc- u. Jučer mi je triput banula s pesom na rukama da mi ispriča nešto iz škole, dogodovštine od tog dana.
E kad sam počela uzdisat i kolutat očima onda se maknula i ostavila mi širom vrata
I to je tak uvijek. Kužim da me je željna nakon cijelog dana i ja sam nje, ali pusti me da pišam u miru.
No, nema šanse.
Iza toga je upala u kupaonu još dvaput, jednom kakti po aceton, a drugi put da mi pokaže nokte. Hehehe.
I kaj da radim? Niš. To je tak.
Kad sam izašla iz kupaone tražila me da joj napravim "kapučineko" Nes od lješnjaka, komplet s mlijekom. To jako voli, ali ne voli si sama radit.
Pa sendvić i onda se uvalila u moj krevet jer je tu najtoplije, a ona ima duplo deblji poplun od mene.
A ja ko bogec stojim kraj nje i molim ju da se makne i ode u svoju sobu.
Otišla je, a ja sam se osjećala ko nemajka jer sam ju "potjerala" i poželjela da me napokon malo prestane doživljavati.
o majke ti mile. nemojte nikome reći, al ja svojem i to plaćam.
da mi pokaže slike s fejsa, npr.
mislim, on voli jako sa mnom pričati. i ja volim isto, naravno. al ja bi malo i o drugim temama, tipa izlasci, društvo, ljubavi i to.
Znaci ne moram se jos brinit sto mi dijete od 4.5 godine stalno upada na wcBlago ti se.
Ja nemam mira nikad i nigdje.
Ni na wc- u. Jučer mi je triput banula s pesom na rukama da mi ispriča nešto iz škole, dogodovštine od tog dana.
E kad sam počela uzdisat i kolutat očima onda se maknula i ostavila mi širom vrata
I to je tak uvijek. Kužim da me je željna nakon cijelog dana i ja sam nje, ali pusti me da pišam u miru.
No, nema šanse.
Iza toga je upala u kupaonu još dvaput, jednom kakti po aceton, a drugi put da mi pokaže nokte. Hehehe.
I kaj da radim? Niš. To je tak.
Kad sam izašla iz kupaone tražila me da joj napravim "kapučineko" Nes od lješnjaka, komplet s mlijekom. To jako voli, ali ne voli si sama radit.
Pa sendvić i onda se uvalila u moj krevet jer je tu najtoplije, a ona ima duplo deblji poplun od mene.
A ja ko bogec stojim kraj nje i molim ju da se makne i ode u svoju sobu.
Otišla je, a ja sam se osjećala ko nemajka jer sam ju "potjerala" i poželjela da me napokon malo prestane doživljavati.
I meni je prenaglo sve to skupa došlo. Moj se skroz promijenio otkad je u srednju otišao. U osmom ili sedmom je mutirao, narastao preko 20 cm u jednoj godini i sve te velike promjene bile su samo fizičke. A sve ovo ostalo je došlo kad je krenuo u srednju. Odjednom je od mene očekivao da ga tretiram kao odraslu osobu. A meni je trebalo vremena da se na to naviknem. Osim toga, on nije odrasla osoba nego se i sam valjda našao u čudu i sam od sebe očekivao da je veliki. A u glavi malo dijete. Jer ja od odrasle osobe očekujem i nekakve odgovornosti a ne da je on odrasli kad traži svoja prava a od sebe ne daje ništa.
On voli pričati samnom o svemu i svačemu, otvoren je. (pa eto i po pitanju cigareta, sam je rekao da puši) Glazba nam je zajednička tema, njemu i meni i njegovom ćaći. Svi sviramo-smo svirali i svi volimo isti tip glazbe. Pa smo stalno nekako u toj temi. Ali i o društvu, di su bili, što su radili, kakav je tko..voli pričati i na diskretan način tražiti savjet, neće nikad baš pitati ali me navodi na to da mu kažem što je ispravno a što ne. Voli čuti i kakvi smo mi bili u njegovim godinma, ustvari traži valjda sebe pa traži i poveznice s nama. U globalu, jako mi se sviđa u kakvom momka se pretvorio. Ima sve ono što ja volim kod ljudi, muškaraca- Ima baš izražen osjećaj za druge ljude, brižan je a s druge strane jako društven, vesel, vole ga. (samo kući je mrk, ljut i svi mu idemo na živce)
Pa sjeti se topica o maloj djeci - taman kad misliš da više ne možeš, uslijedi razvojni skok. Vjerojatno je tako i ovdje. A onda kad se odlijepe, pitaš se kaj se dogodilo...(ja sam sad u toj fazi i svjesna sam da će potrajati, aliiii nekak su mi brzo narasli).
Imaju susjedi malu djevojčicu od 2 godine koja je u fazi "ja se sad derem za svaki šmarn" pa sam baš neki dan tješila njezinog tatu da to stvarno brzo prođe i onda ne možeš doći k sebi kad prije...
Vezano uz izlaske:
Jučer navečer oko 23 sata smo se kći i ja zatekle na Glavnom kolodvoru.
Vraćale smo se iz Lisinskog.
Išle smo javnim prijevozom jer je bio lijep dan i nije nam se žurilo pa eto.
Uglavnom, čekale smo tramvaj nekih desetak minuta i nagledale se mladeži, mahom maloljetne, kako teturaju okolo.
U tramvaju isto.
Sve nešto isprolijevano po podu i stolcima.
Gadi nam se sjesti, dotaknuti išta.
Mala ne komentira, a ni ja.
Pričamo o koncertu koji je bio divan.
Bile smo na otvorenju sezone Lisinski subotom.
Arnold Schonberg: Gure-Lieder; simfonijski orkestar, orkestar HNK, čak 4 zbora, dva tenora, sopran, mezzosopran i maestro Nikša Bareza.
Prekrasno, prekrasno, prekrasno!
Pljesak je trajao desetak minuta, ako ne i duže.
Danas nas dlanovi bole
No, što hoću reći; mladež.
Kad sno došle na Črnomerec, tamo kaos.
Polugole curice s limenkama pive urlaju i teturaju terminalom.
Tada sam rekla kako mi je to grozno, a moja kći veli na to: e pa zato ja ne idem van navečer. Nikako mi se ovo ne sviđa.
Moram priznati da me iznenadio i njen komentar i ta cijela situacija.
Stvarno dugo nisam tako kasno išla s javnim prijevozom.
I odlučila sam, nikad više.
A njoj kupit malog Smarta kad stasa za vožnju, a ne da mi se vozi u bljuvotini i s pijanima..
Frend kupio polovnog za 25000 kn i to je super rješenje za grad.
Osim ovog za muziku,ko da sam ja pisala.I meni je prenaglo sve to skupa došlo. Moj se skroz promijenio otkad je u srednju otišao. U osmom ili sedmom je mutirao, narastao preko 20 cm u jednoj godini i sve te velike promjene bile su samo fizičke. A sve ovo ostalo je došlo kad je krenuo u srednju. Odjednom je od mene očekivao da ga tretiram kao odraslu osobu. A meni je trebalo vremena da se na to naviknem. Osim toga, on nije odrasla osoba nego se i sam valjda našao u čudu i sam od sebe očekivao da je veliki. A u glavi malo dijete. Jer ja od odrasle osobe očekujem i nekakve odgovornosti a ne da je on odrasli kad traži svoja prava a od sebe ne daje ništa.
On voli pričati samnom o svemu i svačemu, otvoren je. (pa eto i po pitanju cigareta, sam je rekao da puši) Glazba nam je zajednička tema, njemu i meni i njegovom ćaći. Svi sviramo-smo svirali i svi volimo isti tip glazbe. Pa smo stalno nekako u toj temi. Ali i o društvu, di su bili, što su radili, kakav je tko..voli pričati i na diskretan način tražiti savjet, neće nikad baš pitati ali me navodi na to da mu kažem što je ispravno a što ne. Voli čuti i kakvi smo mi bili u njegovim godinma, ustvari traži valjda sebe pa traži i poveznice s nama. U globalu, jako mi se sviđa u kakvom momka se pretvorio. Ima sve ono što ja volim kod ljudi, muškaraca- Ima baš izražen osjećaj za druge ljude, brižan je a s druge strane jako društven, vesel, vole ga. (samo kući je mrk, ljut i svi mu idemo na živce
Jedino meni jos malo vremena treba da se sazivim sa svim tim
tanci, ma nije taj noćni život sama sodoma i gomora
evo, ja sam išla jučer po njih na jednu feštu u mjestu pored rijeke.
krcato krcato mladih. naravno, ima i teturanja i bljuvanja i svega. al najviše normalnih, mladosti koja se zabavlja, pjeva, zaljubljuje, pleše...
mi došli oko dva, popili jedno piće, baš sam imala onaj "blago im se" dojam...
Uh, Cvijeto, ne znam.
Vremena su se očito promijenila.
Mene je ovo baš iznenadilo.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom
