 |
|||
Ja znam kombinaciju ETF i Muz.akademija za vrijeme Juge, s tim da je ovaj drugi faks diplomiran iz ljubavi i više nikad ni dotaknut, a od prvog zarađuje za život.
Medicina ne dozvoljava ustupke, mora se prisustvovati svemu. Znam to iz iskustva nasih ucenika koji su pokusavali voziti MA i medicinu.
Pa otkad je Bologna, moraš na svim studijima prisustvovati nastavi kao da si u srednjoj školi. U naše vrijeme to nije bilo tako, ali ako si bio savjestan, išao si na sve jer je to štedjelo vrijeme učenja.čokolada prvotno napisa
ovisi o faksu. Ja sam i prije bologne imala jako puno stvari obavezno
I ja sam imala skoro sve obavezno...
Ja sam čula za kombinaciju uspješno završenu; medicina i arhitektura. Mislim da nije upisano oboje odjednom nego negdje na pola medicine početak arhitekture.
Sad ima i specijalizaciju i doktorat. Ne znam što radi s arhitekturom. Hobi ?
Znam kombinacije i medicina i stomatologija, paralelno. Sada se bave stomatologijom.
Ne znam koliko su sretne sa svojim izborima
Posljednje uređivanje od Ana i mamino zlato : 03.10.2016. at 23:02
Tja, došlo je vrijeme interdisciplinarnosti. Za kombinaciju medicina-arhitektura teško mi je naći primjenu osim ako danas sutra netko odluči projektirati bolnice (???) aliiii često je bitno znati npr. struku + strani jezik, struku + ekonomiju, struku + management....
Danas za sve to postoje dodatne edukacije, pa čovjek ne propušta ništa bitno ako se školuje kasnije, ali tko može voziti paralel-slalom i steći podlogu još u studentskim danima, tim bolje.
* * *
Udaljili smo se od topica o pušenju, ali tako to ide...
Pitam mlađeg sina da li tko u razredu puši (1. srednje) ali on to još nije vidio. Njima je sad doseg jesti hamburger za vrijeme sata. Na takvim stvarima ispituju granice profesorske dobre volje. Cigare možda testiraju za vrijeme večernjih izlazaka, štajaznam....
Malcolm Gladwell u knjizi Točka preokreta piše da je eksperimentiranje normalan dio odrastanja i da neće svatko tko proba pušenje ili drogu postati ovisan, naprotiv, da većina neće nastaviti s lošom navikom. A da je jedan od kriterija hoće li se netko navući - genetika.
Ovaj članak je iz knjige koja govori koje osobine ličnosti, osim nasljeđa, pridonose stvaranju ovisnosti. Autorica piše isto što i Gladwell - da se pokazalo da su ovisnosti u porastu neovisno o kampanjama protiv istih. Čini mi se da bi mogla biti zanimljiva knjiga, a skroz je friška, objavljena prije manje od tjedna.
Ovako nešto sam i ja pisala nekoliko stranica prije pa mi je rečeno da nikakva genetika, ni utjecaj roditelja nisu bitni nego je najveći utjecaj društva vršnjaka.
Eh sad ako tako knjiga kaže možda ima veću težinu, baš bi je voljela pročitati.
Ja sam sigurna da genetika ima utjecaja. Isto tako sam sigurna da to nikako nije JEDINI utjecaj koji na kraju dovede do stvaranja ovisnosti.
Drugo je pitanje koji je utjecaj prevladavajući....
Kao i kod nastanka bilo koje bolesti, vjerojatno se mora potrefiti baš neka točno određena kombinacija raznih utjecaja koja je specifična za svaku osobu.
I ja ću potražiti knjigu.
a ja sam danas pročitala nekakav naslov - djeca nasljeđuju inteligenciju od mame - tak da će ovi moji biti ovisnici na tatu, a pametni na mamu
a ja sam danas pročitala nekakav naslov - djeca nasljeđuju inteligenciju od mame - tak da će ovi moji biti ovisnici na tatu, a pametni na mamu
a ja sam danas pročitala nekakav naslov - djeca nasljeđuju inteligenciju od mame - tak da će ovi moji biti ovisnici na tatu, a pametni na mamu
A ja sam čula da su lijepi ko mama, a pametni ko tata
ma velim vam da sam danas vidjela naslov članka
http://www.jutarnji.hr/life/znanost/...d-oca/5113217/
Moji su veliki na tatu i pametni na mamu
Moja mala je pametna na mene, ali je, nazalost i jos kojesta drugo na mene
pa mi je tesko s njom izaci na kraj.
Ne sjećam se više na kojoj se temi spominjala neštetnost dugotrajnijeg konzumiranja marihuane pa lijepim ovdje
https://www.the-scientist.com/featur...ng-brain-65230
išla sam potražiti šta se pisalo prije par godina, kad ono:
moj je prije 4 mj prestao pušiti!
ali, sad ću vam napisati s čime mislim da to ima veze: dok se financirao iz kućnog budgeta pušilo se, oblačilo se, trošio benzin, a otkako sam zarađuje reducira svako malo.. nikako na zelenu granu
no, poanta je da ima nade da se okrenu zdravom životu makar i iz skroz neočekivanih pobuda
A zasto mislis da si bila duzna placati cikanje?
Klopa i oblacenje mi je u drugom rangu
Zato jer bi radije kupio kutiju cigara nego marendu. Dakle jedino ga možeš pustiti potpuno bez para. A i onda bi npr žicao, i od tih para si opet ne bi kupio marendu.
Još da mi je dočekati tebe, Jele moja, ali to teško
da, da ovo je vrlo vjerojatnoali, sad ću vam napisati s čime mislim da to ima veze: dok se financirao iz kućnog budgeta pušilo se, oblačilo se, trošio benzin, a otkako sam zarađuje reducira svako malo.. nikako na zelenu granu
no, poanta je da ima nade da se okrenu zdravom životu makar i iz skroz neočekivanih pobuda
Dakle, sada mi prijateljica dramatično javlja...
ovako izgleda vocap prepiska ukratko...
ona: jesi spremna na droge?
ja: kaj?
ona: deca se masovno droksaju po školi
ja: o čem ti?
ona: o drogama u školi
ja: kojoj školi gdje
ona: posvuda
ja: otkud informacija?
ona: iz škole
ja: iz škole od koga
ona: učiteljice
ja: učiteljice kojeg razreda za djecu kojeg razreda?
ona: učiteljice osmog razreda govori da se djeca drogiraju
Pukla sam na živce od ovog. Očito ne mogu iz nje izvući nešto smisleno.
Događa li se neka pošast trenutno ili je ovo klasični preventivni program, a ona drami?
Normalno da će se uvijek naći neki klinac koji će eksperimentirati, to ne znači da se "djeca droksaju", ne?
Ne droksaju se..
Tu i tamo netko od klinaca jedino pusi.
Upravo tako.
Cak i par decki koji zajedno sa mojim treniraju isto puse.
To me bas iznenadilo..toboze sportasi su od prakticki 1.r.osnovne.
meni je tragično da pušaći dobe liječenje klimatsko a obične astme ne, ili ponekad ne
i ove godine, kad je klinka bila na liječenju bilo par pušaća
eto moj šogor prestao nakon dobrih 35 godina, odjednom mu dobro i bez čika
Posljednje uređivanje od jelena.O : 05.12.2022. at 12:41
Bez čika sam tjedan dana, ne znam ni sama kak uspijevam nakon cca 14 g smokanja. Odbija me za sad najviše novčana strana. Gledam na to kao da sam doslovno zapalila novce. Zatim žuti i ružni zubi i bolesni desni. Ostajanje bez daha, i neki osjećaj blagog predinfarkta. S druge strane, nedostaje mi zapalit nakon... dobro obavljenog fizičkog posla. Lastane, što nije u redu sa mnom.
Debeli potpis. Osim toga, MUP u dogovoru sa školama ima onu akciju prevencije, ali i nadzora... To je dobro funkcioniralo kod nas u OŠ, a postoji i danas
https://policija.gov.hr/prevencija/p...zdrav-za-5/117
Prema mom iskustvu, daleko veći problem od djece su roditelji ovisnici (svih vrsta), a pušenje je u našoj OŠ bio najveći porok školskog osoblja
Bez čika sam tjedan dana, ne znam ni sama kak uspijevam nakon cca 14 g smokanja. Odbija me za sad najviše novčana strana. Gledam na to kao da sam doslovno zapalila novce. Zatim žuti i ružni zubi i bolesni desni. Ostajanje bez daha, i neki osjećaj blagog predinfarkta. S druge strane, nedostaje mi zapalit nakon... dobro obavljenog fizičkog posla. Lastane, što nije u redu sa mnom.
Neka ti zdravlje bude razlog No.1.
Sretno dalje!
Sve je u redu, to je najnormalnije, kao točka na kraju rečenice, mala nagrada. Drži se, ne daj se! Teško je. Čestitaj si svaki dan pred ogledalomS druge strane, nedostaje mi zapalit nakon... dobro obavljenog fizičkog posla. Lastane, što nije u redu sa mnom.
Mislim da su neke od vas jako naivne.
True that
Taman sam to mislila napisat.
Dok su mi klinci bili prvi razred nije mi padalo na pamet da budem "spremna" na droge išta dalje nego da pokažem klincima kako se tetura pijan čovek i kako da se sklone od momka koji ide ulicom podižući stopala kao da gazi po bog zna čemu što samo on vidi ispod sebe.Dakle, sada mi prijateljica dramatično javlja...
ovako izgleda vocap prepiska ukratko...
ona: jesi spremna na droge?
ja: kaj?
ona: deca se masovno droksaju po školi
ja: o čem ti?
ona: o drogama u školi
ja: kojoj školi gdje
ona: posvuda
ja: otkud informacija?
ona: iz škole
ja: iz škole od koga
ona: učiteljice
ja: učiteljice kojeg razreda za djecu kojeg razreda?
ona: učiteljice osmog razreda govori da se djeca drogiraju
Pukla sam na živce od ovog. Očito ne mogu iz nje izvući nešto smisleno.
Događa li se neka pošast trenutno ili je ovo klasični preventivni program, a ona drami?
Normalno da će se uvijek naći neki klinac koji će eksperimentirati, to ne znači da se "djeca droksaju", ne?
I da trenutno postoji neka pošast, sigurno ne dotiče mnogo prvačiće osim utoliko da se sklone velikima sa puta, što ionako uvek rade. Tako da malo ne kapiram čemu dramatika? Ono, jesi spremna da se deca masovno i seksaju? I generalno rade i sada ono što smo mi radili nekada, kad nam nije izgledalo glupo i opasno?
Ali i ja mislim da su ili neki u jako finom kraju, ili ja u jako lošem. Jer sam u običnom selu a itekako znam ko čime eksperimentiše i od koga je to kupio, tj. bar vidim vrh ledenog brega...
Točno.
Neki dan dođe kći iz šetnje sa psima i kaže mi da mogu sad otići u parkić kraj naše zgrade i osjetiti kako smrdi marihuana.
Zašto? Pa zato jer ja ne znam kakav je to smrad. Nikad ga nisam osjetila.
Anyway, popodne je bilo,park u centru, masa ljudi tuda hoda, škola je odmah pored...i njih dvojica sjede na klupici i puše marihuanu.
Prije nekih mjesec dana mi frizerka priča o nekim ljudima koji su dileri i ja sva u čudu, a ona pak nije mogla k sebi doći kak ja tone znam.
Nabrojala mi je kafiće u kojima se može kupiti doslovno svašta. Poslije to ispričam kćeri i ona konstatira da je to "stara stvar" i da to svi znaju.
Osim mene.
Jedna stvar je tu ključna; djeca znaju, ali ne posežu za tim što znači da je i tu odgoj/edukacija ključna.
A ne znam više koliko je odgoj i edukacija ključnam neki su jednostavno preradoznali. Par curki iz razreda mog mlađeg puše, jedna od njih je sportašica, i to visoko rangirana, odlična učenica u gimnaziji i svašta nešto, ok ona mami krade cigare. Moj je slučajno rekao da je probao s tom svojom frendicom, da mu se ne sviđa, srećom. Šta je mislio s tim probanjem ne znam, ali eto probao je.
Iako mi ne pušimo, iako sam uvijek pričala o štetnosti, o tome kako se lako navučeš i to iz vlastitog primjera i kako mi se nije bilo lako odvići, iako nemamo para za cigare i svašta nešto im primjerom i pričom pokazujem i pokazivali smo, opet je probao.
A droge da, ima je i kod nas u selendri, mogu misliti kako je tek u većim gradovima.
U generaciji starijeg je i sve više prisutan problem kocke.
Droge ima. Šprica ima. U kojoj dobi postane tema, ne znam. Ali znam da klinci znaju gdje se može nabaviti. Travu ni ne računaju kao nešto vrijedno spomena. I ja sam se pred koju godinu iščuđavala kad mi je prijateljičin sin srednjoškolac rekao da svatko može nabaviti travu u roku 20 minuta.
Ja sam već imala uvodnu riječ po tom pitanju, ali uglavnom o tome što su to droge. Hoće li pomoći, ne znam. Napravila sam N seminara o drogi, kod kuće sam prilično točno i navrijeme informirana. Plus podosta knjiga na tu temu na policama, uključivo Mi djeca s kolodvora ZOO. I opet sam probala marihuanu. Ne jednom, mislim triput. Ne znam je l to ide pod probati.
Prijateljica mi je umrla zbog droge. Odlična učenica, muzička škola, dobra osoba, bila je previše coolJa nisam mogla više slušati njezine priče o heptanonima i tko je kome uzeo, a tko kome ukrao i nisam joj se više javljala. Otišla sam na sprovod.
Uglavnom, bilo je droge oko nas, ima je i sad, samo mi se sad čini da je stvarno jednostavno nabaviti travu. U moje doba ja nisam imala nikakav link, doduše nisam se ni trudila, nije mi padalo na pamet.
Ali apsolutno treba pričati o tome. Bez drame. Još ako imate živi primjer u okolici nekoga na težim drogama (ne mislim na zvijezde, nego susjede i poznanike), to je puno efektnije nego članak u novinama i što mama u pubertetu blebeće. Svakako prije puberteta i dignuti tu temu, jer u pubertetu je sve kontra.
Da prijavim da mi nakon ovih par godina najstariji više ne puši. Iako je pušio par godina ali nikad predamnom. Trava nije ni u jednom trenutku postala problem ali sam sigurna da je probavao.
I da danas definitivno mislim da bih ga jednako voljela i cijenila i da puši. Da mi se s ovim vremenskim odmakom, cijela ova tema čini jasnijom, ali ne znam što me čeka s ostalo troje djece. Ipak, kao blagonakloni roditelj, sam prošla pubertet s dvojicom koji su eksperimentirali i danas ne puše, poprilično su normalni mladi ljudi.
I ja tako mislim.
Ja nekak ne mogu vjerovati da bi se sedmasi i osmasi"droksali".
I meni je teško vjerovati u to, ali budimo realni, ima ih.
Kao što se i seksaju, vjerovali mi to ili ne.
Ne svi, nikad ništa ne rade svi, ali vjerujem da je postotak statistički itekako mjerljiv.
Kad sam ja bila 8.r jedna cura iz moje generacije je zatrudnila.Vjerovatno je vec sada i baka.
Nedavno su kod prijateljice u školi napravili anketu vezano za seksualne aktivnost, rezultati su bili poražavajući. Nakon toga je psihologinja napravila neku svoju internu istragu, uistinu je mala škola, pa je ispalo da su malo muljali i pravili se važni, iako je anketa bila anonimna svi su svašta pisali.
Mada bilo je i par osmaša koji se jesu poseksali.
Mjerljiv i minoran postotak onih koji se u toj dobi drogiraju zato takve općenite tvrdnje nemaju smisla.
Posljednje uređivanje od Lili75 : 08.12.2022. at 09:07
Količina pornografije koju vrte po telefonima je svakako impresivna...
A jednako nemaju pojma ni o čemu istinski važnom, ni o građi, ni o ciklusu, ni o polno prenosivim bolestima, ni o kontracepciji.
Ako bi sudila po onom što sedmašice pričaju, ili se više njih hvališe ili možda anonimne ankete daju realniju sliku nego interne istrage (pogotovo u jako malim školama, gde se svi znaju sa svima, pa i sa psihologom
Ali više me brinu nasilje i dileri - kod nas su srednja i osnovna zgrada do zgrade, pa to povećava tržište i dostupnost.
A pušenje- puši nedavno pristigla ruska manjina, i svima su uzor:ubićuse:
Ja se sjećam kako smo kod mene u osnovnoj školi počeli eksperimentirati sa cigaretama u 7. i 8. razredu. Ja sam od tad pušač, prestala sam tek zbog trudnoće. I sad kad ne dojim više opet sam počela, dakle nisam prestala u glavi očito.
Bilo je i droge, tad su neki bombončići bili aktualni, točno se sjećam one kao zabave na kraju 8. razreda, to nisam isprobavala. Bilo je i alkohola i seksa, ali ajd mi smo bili stvarno loša osnovna škola, realno.
Uglavnom, hoću reći, ja se sjećam da je toga u mojoj školi itekako bilo, a moj 8. razred je bio prije 16 godina, kako je onda sad tek kad imaju sve moguće društvene mreže i tamo svašta vide.
I u mojoj školi je bilo ohoho, to su bile devedesete, baš ko u pjesmi Splitsko stanje uma, znali smo točno koji su to po generaciji iako nisam znala točno što rade. Kasnije sam čitala o mnogima u novinama, ovaj poznati diler u bijegu, onaj bacio bombu u disku..
Svejedno, u tom okruženju bez problema sam opstala kao obična štreberica, zato ne gledam to tako kao "u školi ima droge, propali smo!"
Treba biti svjestan što se događa, i razgovarati s djecom bez dramatiziranja, jer ako im kreneš s ovim nastupom kao žena iz posta od žute, odmah te prekriže.
Al stvarno je izazovno kad dijete u toj dobi upadne u ekipu, koja im je, normalno, najvažnija na svijetu, i kad se u toj ekipi krene pušit. Kolegica mi se sad bori s tim, i stvarno nije jednostavno doprijet do djeteta da se riješi te cigarete, a pričamo o osmašu.
Nažalost, znam ih i ja ovakvih kao i iz Jeleninog primjera, inteligentna osoba s puno potencijala, određeno društvo i slika u glavi što je cool, i malo pomalo izgubljeni konci
Stara tema, ali meni je problem nov pa bih volela da se posavetujem sa iskusnijim mamama i tatama.
Odmah da kažem da sam sama pušač od srednjoškolskih dana, ali iz vremena kad je to bilo manje vise uobicajeno i pocinjalo se uglavnom u srednjoj skoli, retko u osnovnoj mada je bilo i toga. Ne toliko kod nas, jer se ipak radi o jednom manjem mestu u Sremu pa je i manje poroka, ludosti, delinkvencije itd. Studirala u Novom Sadu, vratila se u rodni grad, udala za ljubav iz studentskih dana, dugo pokušavala da rodim i napokon sa 33 dobila cerkicu Dunju. U nekim etapama pusila i prestajala 100 puta. Sledi tezak razvod koji sad nije tema kad je Dunji bilo tri godine. Bivsi suprug seli u Novi Sad. Ostajem sama sa detetom. Suprug neko vreme placa alimentaciju pa neko vreme izbegava, navodno je bez posla. Da skratim, nema ga u zivotu deteta godinama. Dunja i ja smo tim. Nakon razvoda nisam prestajala sa pusenjem ali sam krajnje redukovala iako volim cigarete, pre svega iz zdravstvenih razloga. Pisim tako da mnogi oko mene ni ne znaju da pusim. Cerku vaspitavam tako da razgovaramo o svemu i da ja budem prva adresa za svaki problem koji ima. Nema tajni, pricamo otvoreno o svemu. Govorim sve sto znam i kako jeste.
Prelomni trenutak je polazak u sedmi razred. Rasformiraju njen razred zbog malog broja ucenika. Paralelno sa tim, dete se drasticno menja, zatvara u sebe, ne uklapa se u novo društvo a zeli da bude prihvacena. Druzi se samo sa jednom devojcicom ali i tu ima faze kada ne razgovaraju mesecima. Pokusava da se uklopi u drugu ekipu ali drustvo je odbacuje. Na kraju nalazi s kim bi se druzila, pa se razocarava i u tu decu zbog nekakvog cyber nasilja, bullyinga preko fejsbuka. Tada sam vec shvatila da nam treba pomoc psihologa. Idemo jednom nedeljno u Novi Sad na seanse. Dep problema svakako jeste pubertet ali pocinjem da sumnjam da ima i genetike s obzirom da sa suprugove strane postoji nekakva porodicna anamneza vezano za psihicke smetnje, sestra, majka i pitanje da li i ko jos ranije, sto ja u momentu kad sam se udavala nisam uzimala u obzir ili nisam ni bila svesna, nebitno. Svakako mi to ne bi bio faktor eliminacije ako nekog volim ni dan danas.
Kada sam sve sto sam znala, a saznala sam poprilicno u medjuvremenu, saopstila psihologu, zatrazila je dodatne konsultacije sa psihijatricom koja radi sa decom i omladinom. Uveravale su me da genetika moze da bude faktor ali da u nekim prelomnim trenucima ako dete zivi sredjenim zivotom uz ljubav i postovanje, ne mora da znaci da ce trigerovati bilo kakve psihicke smetnje. Ja sam se maksimalno otvorila prema Dunji na nacin da mi je stav bio: sa mnom mozes kao sa najboljom drugaricom. Na polugodju menjamo skolu koja vazi za najlosiju osnovnu kod nas, stvari idu nabolje, uklapa se u neku sad vec cetvrtu ekipu gde ima i ovakvih i onakvih i problematicnih i dece iz katastrofalnih porodica, ali jasno mi je da ako je njoj tu dobro, a nije bilo lose, da je onda dobro i kod kuce, samo da zadrzimo odnos koji smo gradile bezmalo 14 godina. Konsultujem psihologa svako malo, i kaze mi pusti je nek sama trazi svoj put, to je pobeda, a ti insistiraj na odnosu vasem da ostane sve kako treba. Izgurace pubertet pa si na konju i ti i ona. Ima tu oscilacija naravno ali insistiram da mi govori za svaki problem koji ne moze da resi da se stvari ne otrgnu kontroli i udje u novu depresivnu fazu. Izdresirala sam se da nema vike i dreke sa moje strane, sta god da napravi namerno ili slucajno. Krajnje smireno reagujem cak i kad u meni kljuca. Prosle godine sam joj medju stvarima nasla vape, smirila se i cekala trenutak da reagujem. Neko vreme sam pratila ponasanje, spijunirala, videla da u tom drustvu ima dece koja koriste vape, pa cak i onih koji puse cigarete. A situacija je takva da joj je drustvo takvo kakvo je. Druga varijanta je da nema drustvo uopste i da sedi u 4 zida i gleda u jednu tacku kao sto smo imali pre situaciju i da ne spava danima i da se izgladnjuje, pa da se setamo od psihologa do psihijatra. Mentalno zdravlje i dusevni mir sam stavila ispred glupavog vejpa. Nasla sam pogodnu priliku da joj kao uzgred kazem da znam za vape i da sto se mene tice nema potrebe da takve stvari krije od mene. Krajnje fer. Rekla sam joj da znam da to mnogi klinci rade, u smislu sta je tu je i nije ni pokusala da negira i laze, sto isto recimo cenim. Ustanovila sam patern, kada nesto krije pocinje da se zatvara u sebe, nas odnos pati a to je ono sto ne zelim. Od tada koristi vape i ispred mene, nisam bila presrecna, s druge strane nisam ni sigurna da li vejpuje vise nego sto je to radila dok se krila. S vremena na vreme povuce dim, nista nesto previse upadljivo autodestruktivno, ponekad satima ne pipne vape, i tako. Sta je tu je. Onda je tokom prethodnog raspusta jedan momak godinu dana stariji iz tog drustva imao nekakvu situaciju sa nekom sintetickom drogom da je zavrsio na detoksikaciji u bolnici i da je jedva preziveo, da je dolazila policija i tome slicno. Sledila mi se krv u zilama. Tu vec ne mozes da glumis hladnokrvnost jer je to neposredno okruzenje a situacija preozbiljna. Imali smo ozbiljan razgovor ali smiren. Sve sam ja to kao po jajima fino, sve sa konsultacijom psihologa prethodno profi odradila. Najotvorenije sam je pitala da li je probala bilo sta od psihoaktivnih supstanci, u smislu da to po nju moze da bude pogubno i da inicira mnoge druge stvari. Po nju posebno. Rekla sam joj da je pametna da bira sama drustvo i da vidi i sama ko je kakav, ali da sa drogama nema kompromisa. Taj dogadjaj je za nju bio otreznjujuc. Priznala mi je da neki deo ekipe pusi travu, a ds ona svesno nije ni probala, da za tog malog sto je overdozirao uopste nije ni bila svesna da uzima te stvari. Za sebe je rekla da je probala cigarete.
Ok. Razumem da neko proba nesto sto je uslovno receno legalno. Nakon tih dogadjaja ta ekipa se poprilicno rasformirala jer ke dobar deo tih problematicnih krenuo u srednju skolu, po drugim mestima i slicno. Divno laknulo mi je. Dunja je posla u osmi razred, nastavila da se druzi sa dve drugarice iz te stare ekipe, plus neki novi. Za jednu od te dve sam znala da pusi kad sam ih jos onda spijunirala, i verovatno je Dunja sa njom i probala cigarete. U medjuvremenu kad su krenule u osmi bas su postalw upucene jedna na drugu u smislu da je ta mala pocela da nam dolazi u kucu. Neretko sednu kod Dunje u sobu zatvore vrata izadju na terasu iz sobe i ta mala zapali cigaretu. Divno, mislim sta da kazem. Nije ni moje dete cvecka, dozvolila sam joj vejp, ovoj maloj ocigledno roditelji ne prave problem. Da joj branim da se druzi sa jedinom drugaricom ne mogu i necu. Na jesen je dobila neku urinarnu infekciju, uzmem uzorak urina tim povodom ali se napravim luda i dam uzorak na testiranje na sve moguce droge. Sve super. Padne mi kamen sa srca. Slazem je posto se kao te infekcije ponavljaju da treba na po mesec dana da nosim njen urin u laboratoriju. Jos dva puta uradim isto - sve cisto. Pokajem se sto sam i sumnjala. Ali i dalje sa tom drugaricom vezana kao creva. Ili su kod jedne ili su kod druge. Jednom dodje kuci od te male, smrdi na duvan, ali ne kao da je bila u zadimljenom nego kao da je pusila. Smireno je pitam da li je pusila. Prizna da jeste. Pitala sam otvoreno i dobila otvoren odgovor. Pitam otkud sad to. Kaze izgubila je vejp pa je uzela od Mile dve cigarete. Tu opet smireno i stalozeno sve, kazem joj mozda ja gresim kao roditelj ali radim sve uz konsultaciju psihologa, vejp je jedno a cigareta drugo, ne moze da se meri po stetnosti, jedno je samo nikotin, drugo je hiljadu otrovnih supstanci. I sama sam zavisna od cigarete, ali sam spremna da bacim to djubre i predlozim joj da obe probamo da izbacimo ja cigarete ona vejp, da krenemo malo zdravije da zivimo ako se ona oseca da bi mogla bez vejpa, posto sam svesna da je i to zavisnost a i ona je. Ne insistiram ni na cemu, ako je to drzi u psihickom balansu nemam nista protiv. Opet joj se zahvalim sto je iskrena sa mnom i ponovim da ne treba da krije stvari koje joj se desavaju. Psiholoskinja mi kaze da sam pravilno postupila.
Vrlo brzo nakon tog razgovora sam je videla kako pusi cigaretu u parku sa tom drugaricom i jos jednom koja je vazila za najfinije dete u razredu ali bukvalno. Lose drustvo menja navike, s tim da je realno sad moja Dunja to lose drustvo i kvari "finu" decu. Vejp je u medjuvremenu na nivou skole postao kao dobardan. Otprilike ro vise niko i ne racuna u porok. Sad su osmi razred. Opet sacekam momenat pa izokola pitam, jel moguće da je Danica propušila? Čini mi se da sam je videla neki dan sa cigaretom, a ne pominjem da sam videla i nju i Milu da sve tri puse. Odgovara mi potvrdno, kaze da se i ona iznenadila da Danica pusi.
Pitam, ko jos pusi od njenih. Kaze, pa Mila i Danica samo, od decaka niko. Pomislim u moje vreme su se muski mangupirali, a devojcice tek od srednje. Pitam, pusis li ti? Kaze, ponekad, kad nemam vejp. Sad vec imam nivo komunikacije da znam da govori istinu. Inace u medjuvremenu od prethodnog razgovora sam zbog svega potpuno prestala da pusim pred Dunjom. Cigarete drzim u tasni i pusim iskljucivo na poslu, 2, 3 pus pauze za 8 sati i to je sve. Zimus sam imala sluzbrni put bila odsutna 4 dana. Nemam koga da mi cuva dete. U takvim situacijama ostaje sama. Dozvolim da joj dodje neko al da se ne prave zurke, a nema u principu osim te male Mile ni bogznakakvo drustvo tako da ako neko dodje dok sam odsutna bice to Mila, niko drugi. U medjuvremenu sam istancala culo njuha jer i sama ne pusim. Mesec dana je njuskam, vidim da zaista ne pusi, vejp ne racunam naravno. Vratim se sa tog puta zimus, kuca smrdi na duvan. Znam da je bila Mila, dete pusi sve mi je jasno, ali ne mora unutra kao sto ni ja nikad nisam pusila osim na terasi. Bilo je hladno pa je pusila u kuhinji. Ok stvar kucnog (ne)vaspitanja. Od tog dana opet pocnem da je diskretno njuskam i osetim da je pusila, drugi dan opet, treci dan opet. Pitam psihologicu sta da radim. Kaze pusti je, reci ce ti sama. Mozda prestane i vrati se na vape, mozda nastavi, ali ti to ne mozes da kontrolises. Ne u tvojoj situaciji. Da se razumemo, ja bi najsrecnijq bila da zivim u varijanti suprug, ja i zdravo i pravo a razmazeno dete. Uhvatis je sa cigaretom, pa u kaznu, nema drustva, nema mobilnog, nema letovanja, itd. Ali ja nisam u toj situaciji. Prvo sama sam, drugo sve je fragilno da nisam sigurna koliko ste uopste svesni na osnovu mog teksta. Poslednje dve godine narocito, nema kazni zabrana uslovljavanja, samo prica.
Resim da ne gubim razum oko toga. Nije najgora stvar na svetu. U medjuvremenu se desava da danima ne zapalim ni na poslu. Kazem sebi da moram ja da sam ok da bih od nje zahtevala da bude ok. Onda smo krajem zime imale neku krizu u odnosu gde sam opet bila u nekoj losoj fazi. Zapalila sam posle dugo vremena cigaretu na terasi. Da ne ulazim u povod i razloge, ovoga puta sam ja krivac za pogorsanje odnosa. 100% moja krivica. Tog dana me je pitala jel imam cigaretu. Dala sam joj kutiju i zapalila je ispred mene. Rekla sam joj da zadrzi cigarete jer ja zaista nisam pusila tih dana vec je to bio trenutak slabosti. Sledeceg dana sam ponovo kupila cigarete i pocela da pusim. Niti je vise bilo smisla da foliram ja nju ni ona mene. Neko ce reci, da ali ona je dete ti si roditelj. Sve jasno. Evo ja ne umem da budem bolji roditelj nego sto sam, a ona je dete taman takvo kakav sam ja roditelj. Da sam imala supruga, cvrstu ruku pored sebe, takodje ne bi bilo bolje. Da ne kazem, sa Dunjinim sklopom licnosti moglo bi biti samo gore. Mada je sve to hipoteticki. Tu smo gde smo. Ok. Imala je srednje zalostan uspeh u prethodnim razredima. U osmom iznenadjujuce dobar, da ne bude da samo kritikujem. Maturu uradila iz sva 3 predmeta medju najboljima u razredu. To smo spremale zajedno, matematiku posebno, dani i dani zajednickog rada. Sat vremena pa pus pauza, pa opet sat vremena pa pus pauza. Svega je tu bilo, i nespavanja, i treme i sekiracije i na kraju sve dobro prodje. Nekako sam u celoj situaciji uspela da je podstaknem da grabi, da zada sebi cilj, da ide ka tom cilju i da se bori. Mnogo sam bila ponosna kad je dosla u situaciju da moze da bira skolu koju hoce, sto mi je recimo proslog jula delovalo kao nezamislivo. Jedan bitan detalj sam izostavila jer pisem haoticno a preopsirno i izvinjavam se vama i zahvaljujem svima koji imate strpljenja za ovoliki tekst. Bivsi suprug koji figurise tako sto se odjednom prisetio da ima cerku pre dve godine kad je Dunja bila u ozbiljno losoj fazi a kad je on dobio stent pa se valjda uplasio da bi mogao da umre a da mu cerka ne dodje na grob. Pojavi se jednom u 3 meseca i zasere. Da neke pare, a napravi sranje kao slon u staklarskoj radnji. E taj isti me je zvao proletos da mi kaze kako misli da nije u redu sto dozvoljavam Dunji da pusi, jer je pusila pred njim. Rekla sam joj, ljubavi apsolutno kako se ti osecas. Ako ti se pusi, pusi. -Jesi li pusac? - Jesam.
Zelim ti od srca da ti odnos sa ocem profunkcionise najzad. Ako ce to sto pusis da mu smeta, trebalo je da bude kad treba i gde treba da ti objasni da to ne valja.
Tako sam mu tacno i rekla i slatko se nasmejala na njegovu konstataciju.
Toliko od mene. Udavila sam. Izvinite jos jednom. Morala sam bas u ovoj formi ovo da podelim.
Htela sam da dam jednu sliku problema koja nije crno bela. Teensi su katkad tezi za upotrebu nego sto mislimo, a univerzalnog uputstva za upotrebu nema.
Molim za komentare ako imate zivaca. I hvala jos jednom
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom