ivaa,ivaa prvotno napisa
dambo draga,
ja ti čekam :? i pijem već treću turu različitih antibiotika...
ali vidim da se napravio apsces i slijedeći tjedan idem na uzv pa će vidjeti šta će.
Ja imam osjećaj da će mi sam apsces probiti kožu i izaći van sa gornje strane, jer mi puca gornji sloj kože i višenije samo ceveno nego je na jednom dijelu mekše nego drugdje i tamno ljubičasto.
eto, slikovito objašnjeno
boli ko sam vrag... al hebi ga, proći će...
žao mi je da te toliko muče, ali opet dobro da se nisu potvrdile njihove pretrage na onkologiji i gdje su te sve slali.
meni to sve više sliči na ono što se desilo meni i franjici, osim što je meni gnoj krenuo sam (nakon što sam dugo čekala sa kvrgom i pila antibiotike) - ispočetka mekano na vrhu te velike crvene kvrge i kao par bijelih gnojnih prišteva (pubertetskih) koji su u roku par sati pukli i pretvorili se u veliku ranu iz koje je izlaizo gnoj. Prvi dan su mi to stiskali moja gin + na kirurgiji i onda još 4 dana istiskivanja, čišćenja beanom i gazom (ovo gadno boli) i guranje gaze s jodom u ranu. E da bi 5. dan zaključili da je previše gnoja i da sutra dođem na tašte (niti vode ni žvaku ili bombon iza ponoći) i napravili mi ono što su franjici odmah - inciziju -to je maleni rez - koliko dubok ne znam i evakuaciju gnoja. Ako ćeš na koncu doći do toga - reci im na pregledu da se već dugo mučiš i bolje neka ti odmah daju mišljenje koliko je tog gnoja. Pitaj ih što misle, ako ti je pola cice otvrdnuto (tako je bilo meni) to će teško izaći bilo kojim drugim načinom osim incizijom i drenažom. Ne znam, valjda su na UZVu vidjeli koliki je apsces kad to nisu učinili odmah, no ako sad ustanove da je to to, nemoj se dati maltretirati još danima.
Govorim ti to zbog vlastitog iskustva. Nakon što je kirurg petog dana na povijest bolesti napisao mišljenje da bi trebala biti urađena incizija, a on je nije mogao izvesti jer nisam na tašte, slijedeći je dan kirurg koji je bio dežuran OPET POKUŠAVAO IŠČISTITI GNOJ NA ŽIVO i tek onda predložio inciziju POD LOKALNOM ANESTEZIJOM. Ja sam reagirala tek tada i rekla da sam na tašte upravo radi intravenske infuzije i da sam čula da su je drugi dobili za taj zahvat. Nakon 5 min. kirurg je došao i rekao da su odlučili dati mi intravensku.
Pripremajući me za zahvat (sve zajedno manje od 15min) sestra u operacijskoj je komentirala dok je čistila kožu oko rane nešto da sam napeta ili slično pa sam joj rekla da mi čiste ranu na živo već 5 dana i da su me i pred pet minuta čistili - na što je ona odgovorila da što sam se dala.
Ako ti jedan kirurg predloži zahvat, nemoj onda drugima dozvoliti da čeprkaju kao ja jer neće uspjeti.
Ne znam kakvo je sad kod tebe stanje sa dojenjem, da li se izdajaš. Franjica je nastavila dojiti na jednoj dojci odmah nakon zahvata i tu joj se divim - pitaj ih da li smiješ nakon anestezije jer možda nisu sve iste. Ja sam nakon zahvata čim je popustila anestezija osjećala takvu bol u rani da sam doma popila 2 ibuprofena od 800g (što se pije za išijas) i još sam čitavo popodne jaukala po kući. Bebu je MM prematao i hranio adaptiranim jer joj nisam htjela dati izdojeno mlijeko sa toliko medikamenata. Nekih 10 sati nakon svega sam ga dojila na obje dojke. Iduća previjanja su bila kako je već franjica opisala prije - svaki put sve manje boli - ovisi kome dođeš u ruke. Za dojenje moraš nazvati SOS jer ti naši doktori neće dozvoliti dojiti iz 'bolesne' i objasniti curama gdje ti je rana i koliko daleko od bradavice. Svakako pročitaj i kako je to franjica izvela jer se njoj uopće nije smanjila proizvodnja kao meni - ja sam rjeđe izdajala za vrijeme nedojenja. Kako god napraviš, razumijem te jer nije jednostavno doći sa bolnog previjanja i dojiti bebu kao da ništa nije bilo.
E, da, ja sam ukupno 20 dana bila na klavocinu i glede toga mi nisu branili dojenje na 'zdravoj' strani.
Eto, želim ti svu sreću
proći će
drži se
 |
|||
Odgovori s citatom