Svidja mi je mackin stil. Donese malim macicima zivog misa da treniraju. To je tako originalno Ili ovi roditelji malog ptica sto stoje sa hranom i mame ga To je tako savrseno odradjeno! E bas to ja pokusavam da otkrijem. Kakav je ljudski stil? Za sta ih pripremamo? Mozda sam otisla previse u filozofiju, sve je pocelo od leptira i od toga da mozda ono sto nama IZGLEDA da se nasa deca ponekad muce da je njima bas to i potrebno za kasniji samostalni zivot. Sto se tice mojih roditelja oni su divni i uvek su bili tu kad god mi je to bilo potrebno znala sam da mogu da racunam na njih. Ne mogu njih da krivim sto sam ja nekako vise knjiski moljac a manje tip za akciju. Koliko je to dobro ili lose jos mi je rano da prosudjujem, "tek" mi je 30-ta Htela bih da znam da prenesem neko svoje iskustvo, neku svoju uspesnu zivotnu filozofiju svom detetu. Znam da ce ona morati SVOJOM glavom da lupi u zid da bi shvatila da ne moze kroz njega mada joj ja to milion puta rekla. Morace da stice svoje sopstveno iskustvo. Ali eto ja i dalje OSECAM POTREBU da je ucim. Da je usmeravam u nekom odredjenom pravcu. Nekako mi je teze da prihvatim filozofiju da smo svi maslacci koje nosi vetar pa gde ga oduva. Tezim za necim smislenijim i svrsishodnijim u svemu ovome. Elem, tom leptiru je bilo NEOPHODNO da se pomuci da bi kasnije bio sposoban da leti. Covek je svojim uplitanjem u prirodu sve to poremetio, da ne kazem upropastio svojom zeljom da pomogne. Naravno da treba pozitivno razmisljati i to je veliki uspeh kad tako naucis uvek da razmisljas. Meni su svi govorili od vajkada da roditelji uvek brinu i za sta treba i za sta ne treba. Moj tata ima roditelje koji jos uvek brinu, baba mu uvek potura papuce da obuje da joj sin slucajno ne nazebe mada ima 56 god. Shvatila sam da je moja briga sasvim normalna i pomirila sam se tim da je to deo cari roditeljstva. Svakoga dana ucimo u hodu kako je neko od vas rekao, dovijamo se na sve moguce nacine da ucinimo zivot lepsim i boljim i sigurnim mestom za odrastanje nasih malisana. Ta vecita svakodnevna borba sa ovim sa onim, to nas valjda odrzava uvek svezim i novim. Od kako sam postala roditelj u 29. god tj. pre 6 meseci otvorili su se mnogi novi horizonti, do sada ne istrazeni. To ne mora biti strah, moze biti zatecenost i ogromna zelja da ucinim ono najbolje za svoje dete. Trazim odgovore na mnoga pitanja koja se svaki dan mnoze na kvadrat. I zamislite sta? Uglavnom niko ne zna odgovore :?