Čitam ovu temu danima pa razmišljam: prošle nedelje smo imali ponudu za matem. takmičenje koje bismo sami platili, nešto simbolično doduše, pod imenom "Kengurijada"...Mislim da se dobija i sendvič...

I prošle nedelje je naš razred "demokratski" i javno izglasao uniforme. S tim što se kod nas govori o kompletu, gornji i donji deo, verov. suknja za devojčice...
NIŠTA od argumenata koji su ovde navedeni nije pokolebalo zagovornike uniforme.
Dve mame, psiholog i pedagog po struci, su obrazložile svima da će uniforma izbrisati socijalne razlike i ojačati osećaj pripadnosti.
Nakon toga je, normalno, svaki kontraargument zvučao smešno, kada dva stručna lica to tako obrazlože, makar to bio i njihov lični stav nevezan za struku...
A škola nam nije ni E od elitne, i socijalni status je svima daleko od razmetanja odećom...

Ja samo ne razumem, zašto je potrebno nositi totalno identičnu odeću kao drugi, i istu odeću svaki dan, da bi imao osećaj pripadnosti.
Ono, sa jedne strane se majke dece sa pp raduju kada im dete pristane da obuče novu odeću, a sa druge ja treba da objasnim mojoj curici da je pogrešno to što ona želi svaki dan različitu majicu?
Uglavnom, rekao bi čovek da nam u državi samo još uniforme fale da bi sve bilo savršeno...
Slažem se da je priča o uniformama samo klasično spinovanje, skretanje pažnje sa puno, puno bitnijih problema.

Međutim, čini mi se da je stav o unifomama sličan stavu o religioznosti - nemoguće ga je formirati na osnovu argumenata, znanja, inteligencije- već isključivo na osnovu nekakvog duboko ličnog i ne baš sasvim objašnjivog izbora.