Nadam se da nisi - i u našoj kući je samo mene zaobišlo.
Sva sreća, ne traje dugo, ali Orka od četvrtka nije ništa jela. Mi ne forsiramo - znamo da joj nije do toga, ali umrem od tuge kad noću čujem koliko joj se bune crijeva. Ujutro se probudi i kaže da bi "nešto papala", ali kad joj donesemo... ni ne proba.
Jutros je za crno pecivo rekla da "neće, jer je zmazano".