Kako se rodila mala Mia.
Evo da i ja ispričam našu priču s poroda.
Cijela trudnoća nam je prošla potpuno normalno i bez nekih problema, hvala Bogu. MM i ja veselili smo se maloj pišuljici i zamišljali naš zajednički život s tim malim stvorenjem. Nismo se opterećivali s porodom jer smo se dobro informirali i znali točno što želimo a što ne.
21.5. sam otišla na redovni pregled kod svoje doktorice na kojem mi je ona rekla da sam 2 cm otvorena i da bi trebala malo usporiti, ipak je još mjesec dana do termina. Ja sam se malo prestrašila, ali odlučila sam da se baš ne moram uvući u krevet zbog toga. Sljedeći pregled trebao je biti za 7 dana na poliklinici. Noć prije pregleda sam počela osjećati lagane bolove u križima, ali nisam se previše uzbuđivala jer nisu bili ni približno ozbiljni. Ujutro mi je doktor na pregledu rekao da sam 3 cm otvorena i poslao me u predrađaonu. Nisam imala trudove tako da sam cijelo popodne u predrađaoni skakutala po lopti i maltretirala svih da me puste doma. Navečer je nalaz bio 4 cm, bez trudova pa su me poslali na odjel da prespavam noć.
Ujutro me isti doktor pregledao na uzv i ctg i rekao da mogu ići kući. Bila sam presretna jer nisam htjela u bolnici čekati da me ulove trudovi.
Došla sam kući, najela se, naspavala, odmorila i oko 2 ujutro su me probudili pravi trudovi. Lagani, ali pravilni. Lijepo sam se istuširala, pojela, obukla i oko 5 ujutro probudila muža i rekla mu da bi bilo vrijeme da se krene. Nije se uopće uzbuđivao. Valjda je vidio da sam ja mirna pa je samo pitao:
-Na koliko su?
-Na 5 min.
-Ajde dobro, čekaj da se obučem.
U rodilište smo se prijavili oko 6 sati. Sestre su me prepoznale od dan prije. Lijepo smo napravili pregled (5 cm), klistir (obrijali su me dan prije) i ravno u box s kadom. Tamo su me na krevetu priključili na ctg na pola sata i pustili MM-a da mi dođe praviti društvo. Nakon ctg-a sam skakutala na lopti nekih cca sat, sat i pol. MM je bio sa mnom i mjerio trudove koji su sada bili na 2-3 min razmaka i već dosta bolni (bar sam ja tako mislila). Primalja nas je obilazila svako malo i pratila kako ide. Nakon toga sam išla na pregled kod doktora. Nalaz 8 cm, bistra plodova voda. Kad mi je doktor rekao da vidi crnu kosicu malo sam se začudila. Cijelo vrijeme sam zamišljala plavo dijete. Ja sam plavuša prirodno, a ni MM nije crn.
Doktor mi je prokinuo vodenjak (ovo je bila jedina intervencija s njihove strane u cijelom porodu, ali nije mi smetalo). Rekao je da se beba rotira u krivom smjeru, ali da to ništa ne znači, samo da će me malo popratiti pa ako bude trebalo ćemo obaviti izgon na stolu.
Nakon toga su me stavili direktno u vodu. To mi je jako godilo. Trudovi su počeli biti stvarno jaki. MM je sjedio iz mene i držao me za ramena, a primalja mi je pomagala s pravilnim disanjem. U kadu sam ušla u 9.40 pa mi je rekla da bi bilo dobro da do podne rodim. Nisam mislila da to može toliko trajati jer me sad već dobro boljelo pa sam mislila – nema frke, brzo ću ja to riješiti.
Vrijeme provedeno u vodi mi je prolazilo kao u polusnu. Čula sam sve što se događalo oko mene, slušala primalje i sestre koje su mi govorile kako da dišem i kada da tiskam, a između trudova sam bila u nekom potpuno mirnom psihičkom stanju. Nisam mogla odgovarati na pitanja, a MM mi je svako malo davao da gutnem malo vode.
Većinu vremena sam držala zatvorene oči, ali znam da je u međuvremenu kroz box prošlo desetak studenata, 3-4 doktora i 5-6 sestara. Ništa mi to nije smetalo. Čula sam i kako doktori objašnjavaju studentima što se događa i vidjela sam da me gledaju tako raznježeno i znatiželjno da mi je to čak bilo simpatično.
U neko doba, čini mi se oko 11.30 su mi počeli naponi. Sad sam morala raditi sasvim nešto drugo, nema više prodisavanja truda, to je to, sad moram tiskati. Ne znam koja snaga volje mi je pomogla, ali sva već onako iscrpljena našla sam snage za tiskanje i samo sam mislila: moraš to obaviti brzo jer će te vaditi na stol, nema sad povratka. Sestre su komentirale da su mi trudovi prekratki pa sam čak i kad bi trud prošao ja još tiskala samo da sve prođe što brže.
U neko doba mi je primalja rekla da otvorim oči i pogledam, mali čuperak guste crne kosice viri i čeka da izađe. U sljedećem naponu (najtežem i najbolnijem) osjetila sam kako glavica izlazi i čula doktora kako govori primalji da mi očuva međicu (hvala im na tome). Kad je glavica izašla opet sam otvorila oči i vidjela malu čupavu kuglicu između nogu. Nisam se imala previše vremena diviti jer je sljedeći trud već dolazio i tada su izašla ramena i ostatak bebe. Stavili su mi je direktno na prsa onako crveno-ljubičastu, prekrivenu verniksom kao da ju je netko zalio jogurtom. Tog trena bila mi je najljepše i najsavršenije biće na svijetu. Odmah sam ju ljubila u glavicu. Tata je presjekao pupčanu vrpcu i onda ju je preuzeo pedijatar.
Kad su ju pregledali i oprali dali su je tati u ruke. Ispustili su vodu iz kade i bez ikakvog napora izvadili posteljicu. Pedijatar nam je rekao da je beba zdrava i čestitao nam. Tada su mene izvadili iz kade i ponovo mi dali malu kraj mene na krevet da ju podojim. Nije htjela odmah papati, ali nakon pola sata je shvatila što treba raditi i papala par minuta.
Malena Mia rođena je u 12:14 sati, prirodnim porodom u vodi, bez dripa, bez epiduralne, bez ikakvih ublaživača boli, bez epiziotomije i bez ijednog šava.
Bila je teška 3160 g, duga 51 cm, apgar 10/10. Naše malo, savršeno čudo. I da, definitivno je opravdala mjesece žgaravice u trudnoći. Ipak ima nešto u bapskim pričama.
Od srca zahvaljujem svom sestrama, primaljama i doktorima na pomoći i ljubaznosti. Bez njih ne bi imala ovako lijep porod. Hvala čak i onim studentima koji su bili tamo kad se Mia rodila i koji su me gledali onako oduševljeno.
Posebno hvala mojem najdivnijem mužu što je sve to prošao sa mnom i bio mi podrška u svemu.
Hvala rodama na vibricama i dobrim željama za vrijeme poroda i informacijama i savjetima za vrijeme trudnoće. Bile ste mi ogromna pomoć.
Moram pohvaliti i sebe: rekla mi je primalja koja me je porodila da su me svi u rađaoni pohvalili kako sam bila hrabra i poslušna i kako sam dobro obavila posao.
I na kraju, svima koji se boje poroda: vjerujete mi, koliko god boljelo i kad mislite da ne možete izdržati, pomislite na to malo biće koje ćete držati u rukama i naći ćete snage za sve. A kasnije ćete zaboraviti sve bolove i strahove i zaljubiti se potpuno u jedan mali smotuljak kojem ste vi sve na svijetu.
 |
|||
Odgovori s citatom
čestitam ti na prekrasnom porodu..... 
tibica prvotno napisa
od sreće i dragosti...
