Moj slucaj je jedan od onih "nepotrebno davanje dripa".

Dva sata sam lezala u radjaoni, prikopcana na CTG i potpuno sama. Bolovi su mi vec postali neizdrzljivi, ali sam lijepo prodisavala. Prolazi jedna gdja (poslije sam saznala da je doktorica) i ja je zamolim da me netko pogleda, jer me previse boli. Zena pogledala i pocela zvati ostale da dodju i pomognu joj, glavica se lijepo vidjela.

I kad su se svi skupili i babica mi pocela davati upute da tiskam, netko primijeti da nemam drip. Boc! u ruku i ajmo. U trenutku kad je ta tekucina dosla do moje ruke, ja sam vec rodila. Onda je netko rekao: "nema veze, i tako posteljica mora izaci, neka istece do kraja".

Ja sam to tada pripisala normalnoj ljudskoj gresci: prvo su me pustili samu bez nadzora, pa su se svi pojavili odjednom u zadnji tren, nitko drugi nije radjao tako da ih je bilo previse bez ikakvog posla i oko mene je bilo jednostavno previse ljudi. Znate ono kad svatko zeli biti koristan pa napravi glupost.

Ali poslije sam cula i druge slicne slucajeve i skuzila da se to jednostavno daje rutinski.