Asja se takodjer plasi dosta stvari, i inace je jako oprezna kad su u pitanju nepoznati ljudi i stvari. Vode se ne boji, bez problema je usla u jezero sa misicima na rukama; da sam je pustila, mislim da bi i otplivala od mene

Ali se zato boji:

- CD playera, ali samo kod moje mame, i to samo zato sto ga je jednom slucajno ukljucila, a buraz ostavio ton do daske
- boji se uci u mesnicu, a ni ostale zatvorene prostore ne ljubi bas nesto posebno, ali mesnica i mesari su glavni strah
- boji se kad druga djeca vriste i galame. Kad ona sama vristi, to je OK, ali neko drugi u njenom prisustvu, odmah trci meni, zabije mi glavu u krilo i pita sta je bilo?

Ima tu jos stvari, tipa ne zeli da udje u autice u igraonici, a stalno se vrti oko njih i dodiruje ih i govori Asja penje, ali ako krenem da je dignem, odmah kaze nece, nece. Na ljuljacku takodjer donedavno nije htjela, ali u nedjelju je bio preokret. Samo je odjednom sjela i trazila od MM-a da je ljulja. I uzivala
Jednostavno je takva, oprezna, ali primjecujem da se polako mijenja; donedavno mi je bilo nezamislivo uci u bilo koju prodavnicu s njom, a da nije nasa kvartovska, a sad bez problema ulazi i izdrzi koliko je potrebno.
Ja uporno pricam, objasnjavam da se ne treba plasiti, da je teta u mesnici OK, da moramo ici kupiti mesa da jedemo, i tako dalje i vjerujem da ce jednom i shvatiti to. Ili ce se samo desiti neki klik u njihovim glavicama, pa ce skuziti da se nemaju cega plasiti?