pustili nas kući za stalno, iako ćemo nalaze čekati još oko 3 tjedna.
mališa je izluđen, spava s nama, ni u ludilu da mu se maknem sa vidika inače vrisak i onaj užas u očima
dakle, neznamo još ništa.
vadili mu u petak krv iz glave, prsta, šake 2 puta, pregiba ruke i stopala-ODJEDNOM.
derao se da se bolnica orila .
došla neka šmncvsdf doktorica (mlada) i pita koliko podoja imamo dnevno-nemam pojma.
pita ona što i koliko pije-ja velim da doji i da mu niš ne dajem. ona :shock:
pa morate mu dati malo čaja i vode svaki dan.
ja-a zašto bih??
i onda ga je počela štipkati i pipati kako bi mi dokazala da je dehidriran ali normalno da nije. pa je zaključila da je krv sporo išla u epruvetu dok su ga pikali i da je mališa ISUŠEN :shock: pa da mu trebam dati piti. a nije joj palo na pamet da je to radi toga jer su mu u 6 dana 25 puta izvadili krv?!??? doslovno
čekamo sada nalaze. on je na 2 obroka puding riže još uvijek i tovi se na očigled
ja sam se malo smirila.
neće nitko niš da ti veli, moraš ih vuć za rukav.
užasno me ljutilo što su ga pikali dok me nije bilo -bez da me itko obavijesti da će ga pikati, ili da ga već jesu. svako jutro dođem, a ono novi ubodi.
hvala na vibrama
sa sveki se borimo riga mi se kad ju vidim