frani pričaj- jedno vrijeme sam uistinu razmišljala na način da slučajno ne pretjerujem jer druge žene ne žele ili neće ispričati svoju priču...
ali sada znam da ne pretjerujem i da imam pravo na respekt kao osoba žena i majka i da nitko nema pravo da se iživljava nada mnom jer sam u tom trenutku u doslovce podređenom položaju prepuštena na milost a češće nemilost neljubaznih sestara i babica!



želim spomenuti još jednu sitnicu koje se sjećam i možda će se nekima učiniti smješno ali meni se tada krv ledila u žilama kada nam je u sobu bebe donosila sestra koja je imala duge ljubičasto nalakirane nokte i balansirala je na pomodnim natikačama sa visokim petama držeći u svakoj ruci po jednu bebicu! :shock:
meni je to bilo strašno! :shock: