Evo i moje IVF pričice...
...koja će imati (nadam se) happy end negdje početkom 04/2008...
Dakle, MM i ja smo se odlučili na posvajanje početkom godine, predali papire i napravili obradu itd... i čekali. (u braku smo 8 godina, ja 33 on 35). inače, prije toga smo imali na VV 3 AIH koje nisu urodile plodom, i naravno, razmišljali smo o IVF-u. Budući ssm ja bila duboko uvjerena da mi ni IVF neće uspjeti (nemojte me pitati zasto, jer stvarno ne znam - nislila sam da je to rezervirano za nekog drugog), bez obzira na sve krenuli mi u 7. mjesecu na stimulirani ciklus. dobila sam cijelih 5 stanica, od kojih su se 2 jedva oplodile (ICSI) jer su sve bile nezrele, i već mi je tu bila muka od svega jer sam mislila kako sve je krenulo.... ali isla sam dalje s mislima, ma kaj bude nek bude. dali smo zahtjev za usvajanje i očito će to biti naše rješenje. i tako sam ja nakon ET-a, taman je dolazio vikend, fino ležala doma i u pon otisla na posao kao da nis nije bilo. svaki dan sam mjerila temperaturu koja je bila jedini moguci simptom (cice su mi se ispuhale pred termin za vješticu) jer se nije spustala ispod 36.9 (normalna mi je između 35.8 - 36.3). moram priznati da nisam bila tako cool dan- dva prije bete. i konacno odem ja izvaditi tu betu kad ono :shock: - 1113 - 15. dan od ET-a. jako sam se veselila ali sam bila kao u nekom polusvjesnom stanju i cas sam plakala cas se ludo smijala, skupa sa MM... gledala sam sto puta da li je to moj nalaz i tak...
betu sam ponovila nakon 4 dana, opet sa strahom gledam u nalaz kad ono - 5294... :D valjda je to to...
dogovorila sam sa docom da dođem za 5 dana na UZV. bila ja prošli petak i vidjela se ŽV i plod i treperavo. ludi osjecaj, ali isto kao sto je INA33 napisala, sreća ali ne takva da se rasplačes ili što već, nego nekakva sreća sa velikom dozom opreza - sve je jos jako rano i zapravo sve emocije skrenes u smjeru, daj Boze samo da se odrzi ta malena mrvica....
sve bi to bilo super, da nisam u nedjelju na večer (nakon petka i UZV) počela krvariti - nije jako ali dovoljno da ti se svijet u trenu sruši... sjeli mi u auto i na hitnu. na UZV se plod vidio, kucaji su pozitivni (drugo mi nije bilo bitno, taman da mi crijeva ispadaju...), sukrvica više manje normalna jer imam 2 manja hematoma, srećom ispod bebe... poslala me kući na mirovanje. buduci da nisam više krvarila, ošla ja u pon na posao (inače ne bi ali je fakat koma sad kad su GO, nema napornog rada - uredski posao - sjedeci :/ ), ali krvarenje opet počelo. uputila se ja odmah kod svog doca u Vili. Sa plodom sve ok, dobila injekciju progesterona za stopiranje krvarenja i otpičila doma ravno u krevet u vodoravni položaj. sad sam tu doma u krevetu, muž mi je instalirao komp i sve pored mene i sad "uzivam".
Zato sam i našla vremena da napišem svoju priču koja će nadam se, kao što sam već rekla, imati sretan kraj. Inače, redovno vas pratim, i jako se veselim svakoj novoj trudnici, a cure kojima nije uspjelo, drzim fige da to prebole i da krenu u nove pobjede pune optimizma...
punovam saljem....
 |
|||
Odgovori s citatom
.
sekica prvotno napisa
Vidim da imas termin slican ko i ja pa bi mogli usporedjivat simptome