Mislim da je najgore bilo kad smo dobili prvi nalaz spermiograma. Dugi razgovori i ono zašto baš meni. MM je bilo teško jer je kao on kriv za to. Malo onog muškog ponosa. Bilo je i svađa i svega. Onda kao da smo to stavili iza sebe. Rekla sam mu da smo u braku dvoje i da ćemo se boriti zajedni i da krivca nema. O svemu razgovaramo i svaki problem riješimo na licu mjesta. Ništa ne želim držati u sebi i odmah mu velim.
Već smo prošli , u ovih 5 godina, i puno suza i smijeha i nade i očaja. I nekad mi dođe da ga bacim kroz prozor, a druge sekunde da me zagrli i nikad ne pusti.
No , znam da se volimo i to mi daje snagu za dalje.