idem doma i veselim se kako ću početi s generalkom. Pjevušim i razmišljam kako ćemo u jesen krenuti sa novim namještajem, novim bojama po zidovima i tako to.... otvaram vrata, a kad ono :shock: u dnevnom mi je voda do pola prostorije, a u kuhinji raspucani prozori na vratima od balkona, hrpa rasutog stakla, lokvice od nevremena i takooo.
Ja nisam imala pojma da je tako jako padalo. Rekla mi je tek prijateljca kad sam joj javila što me dočekalo.
No dobro...počnem ja to skupljati/brisati/staviti da se posuši i onda odjednom , uhvati me tako neka velika tuga. Baš sam nesretna što nam se to nevrijeme ogreblo o naš dragi dom.
Ležim sad i razmišljam dal da čistim to s.....nje ili da se dignem ujutro ranije i pokupim što je uništeno.
Hm.....i baš sam ljuta na sebe što me ovako nešto materijalno može ovako rastužiti, umjesto da sam sretna što to staklo nije odletilo nekome u glavu.
 |
|||
