ja sam bila u dvokrevetnoj sobi. ja sam prva u nju ušla i bila sam do navečer sama. čak sam željela da je netko još sa mnom, međutim ubrzo sam požalila. Da sam barem zatražila jednokrevetnu sobu, jer moja cimerica je bila toliko naporna da to nije bilo normalno. non stop je pričala, pričala i samo pričala....ja sam isto brbljava, ali ovo je bilo previše. i kad sam se okrenula na drugu stranu da pokušam malo odspavati (jer moj sinek je cijele dane i noći htel cicati za razliku od njenog koji je 3 puta potegnul i spaval 5 sati), ona je dalje pričala i uopće nije kužila da je možda dosadna. S druge strane, U Zagrebu nas je bilo 4 i bilo mi je super, baš smo se našle i bile smo super "ekipa" , ali kad je netko davao znakove želje za mirom, to se poštivalo.
Sve ovisi na koga naiđeš. isto ko i u rađaoni.