Naravno, Dia, sve me tješi. Pomaže mi pronaći ono lavovsko u sebi, jednako kao što skupim hrabrost i ne paničarim kada moja 4godišnjakinja ima napad laringitisa iako mi nije sve jedno što se muči i guši, znam da je svojom mirnoćom, kakvom takvom mogu smiriti... tako i sada pokušavam komunicirati s mojom malenom kao da je bolesna, pa joj treba utjeha. Od moje brige ni jedna nema koristi. (sada tako pričam a jučer se nikako nisam mogla skockati, gotovo da nisam ni spavala noćas)

No, danas je novi dan, idemo poduzimati nešto...