pušilo se sto na sat.to me strašno nerviralo,operem se friško i izađem u oblak dima i gotovo.a što očekivati kad je i osoblje je pušilo najčešće u čajnoj kuhinji,a po noći i u onoj sobi iza pulta. stvarno jadno.i još pazi,ovo je novo,toga nije bilo kad sam ja bila-sestra pušta pušiti trudnicu van?! :shock: pa o čemu vam ja pričam.
ovo za protokol su i meni rekli kad mi je navrlo mlijeko po noći i jako su me bolile cicke pa sam ih molila da mi ga bar malo daju.
ma sama sam si kriva.bolnica je takva kakva je.pardon,ljudi su tamo takvi kakvi jesu.bila sam zelembač i nisam znala da mi to ne bude odgovaralo,prvi porod i plašenje pričama da ću biti krepana da podnesem rooming in blabla.sad bi se živa požderala kaj sam to slušala.svaku večer sam plakala kad smo bili odvojeni i mislila sam si kako je on sada sam i možda neutješno plače jer hoće svoju mamu. a mama,koza glupa,leži u sobi i plače s druge s strane zida zbog krive procjene/ošeg sistema bolničke organizacije.koji je to zločin,odvojiti majku i dijete već odmah po porodu. već je i sam čin poroda totalno izmanipuliran i ovo bi ti bila kakva takva utjeha da si bar onda poslije stalno sa bebicom.
i moram to još upozoriti našu trudnicu ako se već odluči roditi tamo.sestre koje donose bebe ti vole čačkati po bebinim ustima da ti ga kao namjeste na cicu,ovo ono.e pa upozoravam te da niti jedna prije toga ne opere ruke-ako joj ne narediš.a diraju vrata i štekere i kvake i ko zna kaj-po bolnici.koji se peru-nikada (dok sam ja bila tamo ni jednom),a koristi ih mali milion ljudi dnevno.