Čistite li koštice kada djeci dajete npr grožđe, lubenicu i slično? Tu mislim na ove malo starije, od 2 godine na dalje.
Ja kako kad, ali me sveki isprepadala da će mu se začepit crijeva :?
 |
|||
|
|
|||
Koštice?
Čistite li koštice kada djeci dajete npr grožđe, lubenicu i slično? Tu mislim na ove malo starije, od 2 godine na dalje.
Ja kako kad, ali me sveki isprepadala da će mu se začepit crijeva :?
Ne, nikada.
Lubenicu neće jesti pa niti ne čistim
Grožđe čistim, ali ne iz tog razloga kojeg si navela, nego zato što ga inače neće jesti, smetaju mu koštice
Hm, pa što bi ostalo od bobice grožđa da ga idem čistiti?
Prekjučer je prvi put probao grožđe i odmah pozobao cijeli grozd, s košticama.
Lubenicu je jeo bez koštica - MD je čisti i sebi (ja mrzim lubenice).
Prvi put čujem za ovo s crijevima. :?
Luna Rocco prvotno napisa
grožđe još nismo zavoljeli..., ali budemo
Nismo baš u toj skupini, ali relativno je opasno progutati košticu npr. od breskve (moj poznanik je, pa je uz više-manje muke izašla van bez posljedica), dok takve sitne neće napraviti nikakve probleme, jedino što će se naći cijele pokakane.
Druga stvar sa gutanjem žvakaća, one često ostanu zaglavljene u debelom crijevu i godinama.
I ja mislim da od tako malih koštica neće bit ništa. Lovro je prošle godine progutao od trešnje i pokakao ju bez problema.
A to s crijevima su babske priče, izgleda. Ispala sam totalna nemajka pred sveki i šogoricom. :/
Ok, malo sam ograničila na "od dvije godine", ali mogu i ovi mlađi komentirat
Idem malo proguglat da nađem neko stručno mišljenje
Čistim i grožđe jer inače pljucka i neće jesti. Ona bi najradije da joj i gulim bobice grožđa
Lubenicu mi je normalno čistiti, to su skroz velike koštice.
Našla sam ovo:
Opasno je progutati košticu voća?
Nije uvijek točno. Koštica je neprobavljiva pa će se nerazgrađena izbaciti iz tijela. Opasnost postoji kod osoba s uskim crijevima kod kojih velika koštica, npr. od breskve, može uzrokovati otežan prolaz crijevnog sadržaja.
I još interesantnije je ovo:
Vazda u senci sočne pulpe, semenke iz voća ljude nerviraju jer ne znaju šta s njima da rade. Da vidimo koje se bacaju, a koje zbog lekovitih sastojaka - gutaju
Voće je živopisno, šareno i zdravo. Ipak, postoji nešto što kvari zadovoljstvo: dosadne koštice za koje se nikad tačno ne zna treba li ih progutati ili ne. Da vidimo...
Grožđe - Zrna vrve od zdravih koštica koje sadrže lipide (odnosno masti) blagotvorne za organizam. Iz njih se vadi i ulje, bogato polinezasićenim masnim kiselinama, koje ne dozvoljavaju da se u krvnim sudovima stvore pločice holesterola, faktor rizika za infarkt i moždani udar. Imaju i blago antizapaljenjsko i antialergijsko dejstvo, a delimično zaustavljaju i slepljivanje pločica, smanjujući rizik od tromboze.
Kivi - Semenke kivija se mogu jesti mirne duše: zajedno sa vlaknima iz pulpe, deluju kao prirodni laksativ. Kivi je izuzetno bogat vitaminom C: čak 140 mg na svakih 100 g, što je gotovo tri puta više od količine iz limuna i pomorandže. Zahvaljujući antioksidantnom dejstvu i zaštiti ćelija, ovaj vitamin je dragocen za zdravlje i lepotu kože.
Južno voće - Agrumi imaju krupne i tvrde koštice koje u ustima nisu najprijatnije. Neškodljive su kad ih progutamo cele, ali sažvakane iritiraju želudac. Više studija je pokazalo da semenke grejpfruta sadrže supstance koje uništavaju mikrobe. Za to bi, međutim, bile potrebne ogromne količine, stoga se za lečenje koriste ekstrakti dobijeni u laboratoriji. Koštice limuna su, prema narodnom verovanju, prirodni laksativ.
Lubenica - Sa krastavcem, bundevom i tikvicama, pripada istoj biljnoj porodici. Koštice imaju laksativno, razblažujuće i antioksidantno dejstvo zbog prisustva rastvorljivih vlakana, polinezasićenih masnih kiselina, mineralnih soli i vitamina. Oljuštene i pomešane s medom, semenke bundeve su popularni narodni lek protiv crevnih parazita. Iz njih se vadi i ulje koje se koristi za pripremu prirodnih lekova protiv crevnih parazita, muških tegoba (zapaljenje prostate), cistitisa i arterioskleroze.
Dinja - Oljuštene i samlevene koštice dinje, krastavca i bundeve hrane kožu i ulaze u sastav mnogih kozmetičkih maski, posebno onih protiv proširenih pora.
Papaja - Afričkog i brazilskog porekla, ovo voće sadrži znatnu količinu koštica koje se, iako jestive, najčešće bacaju. Kao i pulpa, sadrže antioksidantnu i digestivnu supstancu papain. Zbog pikantnog ukusa, u zemljama iz kojih potiču služe kao zamena za biber. Od samlevenih semenki papaje prave se lekovi protiv koprivnjače i drugih kožnih osipa, a koriste se i u kozmetičkim preparatima.
Nar - Njegove semenke su prava poslastica. Gase žeđ, deluju kao diuretik, daju zanimljiv ukus jelima i neprevaziđene su u sirupima i likerima. Prema mišljenju pojedinih naučnika, ulje koje se iz njih vadi uništava neke vrste salmonele, izazivače tifusa i paratifusa.
Čuvajte se breskve
Nemojte ni pokušavati da otvorite jezgro breskve i pojedete "badem" koji se tu krije. Sadrži amigdalin, sastojak koji se u organizmu pretvara u otrovnu cijanvodoničnu kiselinu (sa karakterističnim mirisom gorkog badema).
Iz istog razloga, bolje je ne jesti semenke iz jezgra kajsije, šljive i gorkog badema, a izbegavati i one iz jabuke i kruške. U kontrolisanim dozama, amigdalin se koristi u lekovima protiv stomačnih bolova, spazama, svraba i kašlja. U vrlo visokim dozama, međutim, njegov produkt - cijanovodonična kiselina - veoma je otrovan: blokira disanje ćelija i vezuje se za hemoglobin.
Izuzetak koji potvrđuje pravilo
Iako istoj biljnoj porodici pripada i trešnja, njeno jezgro ima niz dobrih osobina. Stari narodi su gutali celu košticu kako bi pobedili morsku bolest, a vadili su i ulje za spoljnu upotrebu protiv reumatičnih bolova, bradavica i kožnih fleka.
:shock: "badem" iz koštice breskve oduvijek mi je omiljena poslastica
Sjemenke iz lubenice izbacujem kad su one velike i kad smetaju.
Malome ne izbacujem, narezem ju pa ako mu se da nek pljucka.
No, sad kad sam procitala ovo o dobrobiti sjemenki, jos cu ga i poticati da ih jede
Inace je obozavatelj sjemenki raznih (rekla bih svih) vrsta.
Upalo mi u oci ovo za breskvu.
Ono sto je unutra se ni ne moze pojest jer je gorko grozno (trust me - probala ko klinka), al zato je unutrasnjost sjemenki od kostice od marelice mljaac
Jesi sigurna da je breskva :?
Meni je svaka koju sam probala bila gorka.
Cak i od marelice se znade naci koja gorka, al je vecina fina ko badem
I ja mislim da je pomješala breskvu s marelicom.
Ja sve papam - i od grožđa i od lubenice. Da to moram čistit radije ne bih ni jela. Maloj čistim lubenicu zato što traži - kaže mi "bljaaak".
D.(18 mj) se pošteno najede trešnji s košticama, mi ostali pljujemo koštice, ali on ih guta. Budući da povremeno ima tvrđu stolicu, isto sam ko i netko dolje dobila komentar da mu te koštice samo pogoršavaju i da mu ne smijem dozvoliti da ih jede. Alternativa mi je da mu ih ja čistim od koštica, kako vi radite ?
Dok nije znala pljuvati, ja sam joj cistila
Sad pljuje sama (3,5 god)
Ne bih ja bas djetetu dala da to guta
Ajme, vidim na netu se piše da koštice trešnje stvaraju cijanovodnu kiselinu, valjda neće malenom nešto biti od toga što se dva puta najeo toga ( otprilike po šaku trešanja ).
Ma sumnjam da ce mu nesto biti
Al ja mu ne bih davala tako jesti prvenstveno zbog probave, da ne zapne negdje (sveki mi imala neki problem s tim pa zato...)
Tresnju jednostavno prepolovim i izvadim kosticu, to je vrlo jednostavno. Lubenicu i sebi cistim nozicem. A za grozdje prvi put cujem da se jede bez kostice.
Čistim i ja trešnje i lubenicu dok ne znaju sami. Grožđe ne.
A moram priznati da mi je stvarno slađe ovo grožđe što originalno dolazi bez koštice.
Djeci cistim lubenicu, sebi bas i ne, onako povrsno
Grozdje sebi ne cistim, a curi samo one velike bobe sa velikim kosticama (al i to je pocela sama pa me bas briga)
Ništa djeci ni odraslima neće bit od koštica. Uostalom, normalno je da djeca jedu i koštice trešanja dok se ne nauče pljunuti.
Nauči ga kako se pljune koštica. Sa godinu i pol će moći naučiti. Lijepo zagrizi trešnju do pola, pokaži mu košticu, reci da i on tako zagrize pola, baci košticu i onda pojede ostatak. Majica će biti prljava, to sigurno.
Nije dobro da pojede koštice, prevelike su.
Ako vidiš da mu ne ide čišćenje, izvadi ti svaku košticu.
Ma daj, ja bi se od nje zagrcnula, kamoli ne bi dijete! Kakav je problem raspoloviti trešnju i dati djetetu da jede čiste polovice?
Pa ne znam bas da nece biti nista
Ja se bas ne bih igrala s tim, ono, da uvijek tako jede
Posljednje uređivanje od Ginger : 04.06.2014. at 09:36
Moj tata je skoro zaglavio u dobi od malo ispod 2 godine - od trešnjine koštice. Zapetljala su mu se crijeva i jedva su stigli u bolnicu (vlakom, to je bilo vrijeme prije 2. svjetskog rata). Nikad mi na pamet nije palo dati djeci trešnje i višnje dok nisu razumjeli što je koštica i da je treba ispljunuti.
Pred neki dan smo masovno u parku jeli trešnje i razgovarali o toj temi, roditelji s više ili manje djece, djece koja su odrasla ili su još mala. I većina djece je u manjoj dobi pojela više ili manje koštica. Nikome nikad ništa nije bilo. To se jednostavno pokaka.
Moja se lani najela koštica, iako sam joj čistila, htjela je i sama jesti. Ove godine gledam klince i klinke ispod 2 godine u parku, također jedu trešnje, jedu i koštice ponekad, neki redovito.
Pa naši su preci odrastali na voću s košticama, sigurno nisu svaku košticu svakom djetetu očistili.
Hoću reći, naravno da ne bih da mi se dijete najede koštica, ali od par koštica joj sigurno neće ništa biti (tj. nije joj ništa bilo).
ajme, Peterlin
koma
ja sam svojima uvijek sve čistila, čak i grožđe ako bi koštice bile veće
Ma ja njemu stalno pokazujem kako treba pljunutu košticu ali on kao da ne može u ustima to odvojiti, ako pljune, pljune i trešnju i kad mu ja tako pokažem da ćemo košticu baciti a meso pojesti, e on to više ne želi vratiti u usta, želi uzeti drugu, koja je cijela. Probala sam ja njemu i čistiti, ali ne želi jesti te, već poseže za cijelima, tako da nema druge nego da mu ih ne dajem. Ja osobno sam čula sa puno strana kako klinci gutaju koštice i sve prođe dobro, ali mislim da ne treba riskirati.
Moj drži za peteljku i jede oko koštice. I onda baci peteljku+košticu. Tako sam mu pokazala i tako radi bez greške. Do sad nije ni jednu košticu pojeo. Ma mene je više strah da bi je mogao udahnuti nego progutati.
Prošle godine sam mu čistila.
Lubenice sam mu isto čistila, mislim da ove godine neću.
Grožđe nikad čistila, sve je jeo.
Čitam ove stare postove i vidim da se priča da koštice marelice (ona jezgra) su kao štetene. Ne kužim, pa zar nisu baš zdrave i još se prodaju za masne pare.
CAPPY kužim ja tebe moj najstariji u toj dobi je bio u stilu da je moral i sam ubrati inače nije htio jesti.
najmanji zna oglobati oko koštice ali poneku i proguta.
koštice marelica smo mi ko klinci zrobili i mama je radila od tog kolač kaozamjenu za orahe, ali tada smo doslovce imali tonu marelica, a sad ni jedna ne uspjeva na tom terenu.
Posljednje uređivanje od jelena.O : 04.06.2014. at 11:25
Ovako je bilo s mojim starijim sinom, nije mogao ispljunuti koštice dugo dugo (loša oralna motorika) a ni danas ne voli trešnje i višnje... A kako smo se dosjetili jadu - on voli tehniku pa je od pelena "pomagao" koristiti onaj aparatić za odvajanje koštica + naučio kako se rukama provjeri da li je koštica izašla. Tada bi poneku trešnu i pojeo, višnje - slabo. I danas je tako, ali ja doslovce ne pamtim kad sam sama čistila višnje za pekmez - sve djeca odrade... da djeca, he he he... ovaj stariji je 1,78m visok, veći je od mene! A čini mi se kao da sam ga još jučer učila kako ispljunuti košticu...
Ont. moj mlađi (vrlo spretan) nije imao nikakvih problema - njega nisam morala ni učiti kako se pljuje koštica, sam je skužio negdje prije druge godine (2. rođendan mu je bio u kolovozu, a trešnje su dozrele možda 2 mjeseca prije toga). Tak je i danas - on voli takvo voće.
Posljednje uređivanje od Peterlin : 04.06.2014. at 12:48
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom