Osim što se slažem sa Kaae, da joj verovatno nekad treba spavanje, a nekad ne, evo ti i praktičan savet na osnovu iskustva sa mojim nespavačima:zekana prvotno napisa
Podesi dnevni ritam tako, da je svaki dan staviš da spava, ali bez neke velike ceremonije i napetosti, gledaj da sve bude opušteno i manje više spontano, da ti ne budeš nervozna i ljuta na nju - pa, ako zaspi za pola sata, super.
Ako ne zaspi, pusti je da ustane i da nastavi dan, opet bez ikakve grdnje ili dramatike, a uveče je spakuj u krevet bar sat vremena ranije nego obično. Tog popodneva onda treba smanjiti zahteve prema njoj, ne očekivati od nje da može pristojno da izdrži duge šopinge ili rodbinske posete i sl., ako postane razdražljiva skloniti je na neko mirno mesto i dati joj neku mirnu aktivnost koju voli. Neka užina sa zdravim šećerima obično pomogne mrzovoljnim pospancima - slatko voće, griz sa medom ili već šta je detetu milo.
Naravno, neposredno pre dnevnog spavanja ne bi trebalo da se bavite nečim što ona obožava tipa igranje u parku ili gledanje crtaća, jer ona naravno neće hteti da prekida zabavu i sigurno će vikati da joj se ne spava.
Moja ćerka je baš u toj starosti prekinula sa dnevnim spavanjem, isto je bila mrzovoljna popodne i dosta nespretna, padala je i na ravnom, ali je zato noću konačno spavala dugo i dobro. I mi smo se natezali preko mesec dana sa dnevnim spavanjem, ja sam bila ubeđena da joj treba, ali nakon što sam je svaki dan uspavljivala bezuspešno preko sat vremena shvatila sam da to nema smisla. Ako je i uspela da zaspi, to je bilo kasno popodne i onda je vilenila budna do iza ponoći.
Sin je izbacio dnevno spavanje oko prvog rođendana. Ja sam bila šokirana, ali me je ped. umirila da je i to normalno. I on, nikad, ali nikad nije bio mrzovoljan zbog neispavanosti, a noću je spavao u cugu preko 12 sati.
 |
|||
Odgovori s citatom