Meni je bilo ugodnije dojiti u javnosti kad je maleni imao godinu i pol nego kad je bio bebač od mjesec dana. Čisto iz razloga što je na počecima bilo poprilično neuredno; mlijeko iz druge cice šprica, pa curi na sve strane, pa bebač ne uhvati isprve ili se naljuti na let down pa pusti, pa ga podrigujem i vraćam... pa bljucne... pa se brišemo... pa kad uhvati cicati sat vremena, najbolje je izvaliti se doma na krevet.

Poslije je bilo "Mama, cicaaa!" prišteka se, popije si i pusti. Milina. A to što je prihvatljivo okolini... nisam naišla ni na jedan negativan komentar ili pogled.