Sad dok ovo sve citam, vidim da moja situacija nije toliko losa koliko sam mislila, ipak vidimo tatu svaki dan. No zna biti tesko jer kroz tjedan odlazi raditi u 7 i ne vraca se prije 18h, cesto i kasnije. Ja se jos i uspijem vidjet i napricat s njim navecer, no nekad mi je tesko sto je I. malo s njim, ujutro jos spava, navecer ide spavat u 20h, pa ga vidi na cca. sat vremena. Usto, zivimo u gradu gdje nemam nikog svog, dede, bake i ostala rodbina,svi zive po drugim gradovima pa sam jako puno sama s njim i vidim da mu tata fali. Srecom, vikendima ne radi pa tada nadoknađujemo propusteno vrijeme
Stvarno svaka cast svima vama koje vec dugo tako zive, mogu mislit koliko je tesko, al covjek se na sve navikne... Bitno je da ta veza tako funkcionira, da svi imaju razumjevanja jedni za druge,da imaju neki cilj,da znaju za sto se bore, pa da su sretni i uzivaju kad se vide, i iskoriste to vrijeme maximalno.