 |
|||
neće u kolica!
Imam djevojčicu od 3,5 mjeseca.Ne voli kolica.Kada idemo u šetnju u njima odrijema pola sata i onda počne da kenjka.Moramo je nositi.Lakoje sada dok nije puno teška a šta ću kada oteža.Kako se ponašati u ovakvim situacijama?
Imam stariju kćer koja je obožavala kolica.Cijelo vrijeme vožnje ona bi spavala,a ova čista suprotnost.
Ima li neko s istim iskustvom?
sling ili marama
moja je imala 5mj i 10kg, jedino sam je tako mogla nositi a da ne dobijem upalu mišića
mi smo imali fazu s Davidovih 2,3 mjeseca starosti koja je trajala jedno 2 mjeseca da je šizio u kolicima. izlazili smo van tek kada bi ga uspavala pa uspavanog stavila u kolica da ne skuži. nedajbože da se probudi u kolicima, odmah plač, dizanje iz kolica i nanašanje. svaki izlazak bio bi mi neizvjesnost i tlaka. malo po malo stanje se popravljalo, pa smo mu digli naslon da mu bude zanimljivije kad smo smjeli.... sad se vozi najnormalnije u kolicima koliko treba, tu i tamo zacendra ali ful rijetko.
puuuuno nam je pomogao tiny love mobil za zakvačiti u kolicima, zapravo od kada smo ga nabavili počeo je podnašati pa i voliti kolica. spasio me.
sada sa odmakom mogu reći da je to bila fazaisto želim i vama!!
a u međuvremenu nabavi maramu/sling/mei hip ili nešto sl. pa kad kenjka da ne nosiš na rukama
Isto i kod nas....dreka, plač, vikanje......sada se vozimo u kolicima sasvim normalno, ali čim zapleč ja ga dignem
Tako sam ga i počela "navikavati" na kolica, išli bi u šetnju i ako bi zaplakao ja bi ga odmah digla iz tog razloga da ne povezuje plakanje sa kolicima i sada se šetamo....više - manje
Nakon što bi svaka šetnja završila jednako (plač, urlik, nosanje nje i guranje kolica), sašila sling i odustala od kolica (na užas i silnu žalost moje mame)
Probali opet nedavno, sad kad sjedi. Sreća ne izađoh odmah napolje...
kod nas isto, ali na zalost ni dan danas s 8 mjeseci bas ne voli kolica :/
imam mei hip koji me je spasio jer kod nas voznja traje u max.10min, pa ju onda dignem, zaspi pa ju vratim u kolica..vec sam se pomirila s time, nije bas prakticno ali nije mi padalo na pamet poslusati savjete "pusti ju jednom da odplace, pa ce poslije sve biti ok"
Kombiniraj nosiljku i kolica, ili ako ne zelis, nama je pomogla ova metoda kao kod Ane
Ni moj nije bas volio kolica, ono da prvih nekoliko minuta, i onda dreka. Ja sam ga doma malo navikavala, ono, glumila klauna dok je u kolicima i tako, pa se navikao. Vani sam ga dizala kad bi plakao, pa vracala kad bi se malo smirio, i tako. Treba biti uporan, ako bas zelis nastaviti s koristenjem.
Neke cure ne koriste kolica uopce. Ja ne bih mogla tako sa svojim djetetom, jer nismo mobilni pa znamo odsetati i na drugi kraj grada za nesto obaviti. Preferiram mei tai nosiljku nad slingom i stalno se nosimo, ali ni u njoj mi nije jednostavno nositi 13kg vise od, recimo, sat vremena.
A imamo 10kg od 4. mjeseca...
pa ako neće, mama, nosi dijete u marami npr.
mi uopće nemamo kolica, svaki dan šećemo oko 10 km, a dijete mi ima 8 kg. i ne bole me leđa
Što je to mei hip?Imam Tommy klokanicu.
Može li se u klokanici sjediti dok je dijete u njoj?Nekako mi se čini da kad ja sjedim da i ona sjedi.I što ako dijete zaspe u klokanici?Da li mu je udobno u njoj?
Za klokanicu ne znam, ali moja uvijek zaspe u marami.
U kolica nece ni pod razno.
Plakanje u kolicima.... Ja sam to odmah na početku riješila po kratkom postupku. Za neke možda pregrubim ali ipak... mi smo taj problem riješili. Nisam si htjela dozvoliti da se nauči na nosanje u šetnji. To bi više bilo mrcvarenje i mučenje nego uživanje i opuštanje.
Prije cca 3 mj. bile u šetnji. Nije prošlo ni 10 min. od kad smo stigli i stavila E. u kolica, počeo je plakati. Dignem ga i nastavimo tako par koraka. Naravno, plača više nema i sve je 5, al tako ne mogu šetat. Stavim ga natrag u kolica i opet plač. Dam mu jest, presvučem ga i dalje plač. Pa mislim si do kad tako. Nema šanse da ga dignem jer ako to učinim gotova sam, osuđena na stalno nosanje. Plakao je , derao, okretao, histerizirao (za svu sreću da nije bilo ljudi) cijelim putem i to dobrih 45 min. Ali nisam mu htjela popustiti. Kad smo već bili skoro kod auta zaspao je. Odonda plača u kolicima više nema.
lailah bez uvrede, ali to se zove lomljenje djetetove volje...što je jako loše za psiho-emocionalni razvoj djeteta, tako da ja tako nešto ne bih nikom savjetovala... :/
a mi opušteno uživamo u šetnjama, svaki dan po dva puta, kilometarske šetnje, noseći se
mei hip je azijski tip nosiljke, drugačije od klokanice. klokanica nije baš najbolji izbor nosiljke, i mislim da djetetu u njoj nije najudobnije jer nekako vise noge pa su kukovi opterećeni a i kralježnica na taj način...u marami ja sjedim ali u marami su noge kao žabica raširene s koljenima iznad guze tako da ne vise noge. ustvari se položaj ne mijenja sjedila ja ili hodalaceca mjesec prvotno napisa
Grozno...ja za ovo ne bi imala srca
I šta tebi nije bilo žao tvog djeteta kako plače :/
potpisujemGrozno...ja za ovo ne bi imala srca
I šta tebi nije bilo žao tvog djeteta kako plače :/, ja bih ju nosila i 10 km ako treba
Pa normalno da mi ga je bilo žao i nije da nemam srca ali kao šta sam već rekla, kad je u kolicima mora znati da nema nošenja. Kad se nosimo se nosimo i točka. I ja E. nosim u marami ili u slingu i šećemo i mazimo se, grlimo, ljubimo. Neizmjerno ih volim oboje al jednostavno smatram da dijete mora odmah naučiti neke stvari ma kako god ono bilo malo, milo, slatko. Prošla sam tu školu već pa znam. Upijaju ko spužvice i iskorištavaju svaku situaciju. Nemojte mislit da je kod spavanja bolje prošlo. Plakali smo oboje, ali zato sad kad ga nakon cicanja, ukoliko sam ne zaspe, stavim u krevetić i nakon dva nja, nja zaspe. Bilo mi je jako teško u obje situacije, al stisnula sam zube i rekla si to mora bit sad jer što više odugovlačim bit će sve teže i teže.Grozno...ja za ovo ne bi imala srca
I šta tebi nije bilo žao tvog djeteta kako plače :/
Uživanje i opuštanje za koga? Ne kužim. Nije li šetnja radi djeteta, a ako ono negoduje, onda ne vidim smisao. :/To bi više bilo mrcvarenje i mučenje nego uživanje i opuštanje
Ajme jadno dite
A. od rođenja mrzi kolica, vozimo se cca 10-15 minuta i dalje se nosimo. Prohodao je, tako da ćemo uskoro kolica pospremiti u šupu.
Kad idem u šetnju želim da se u miru prošetam a ne da jednom rukom guram kolica a u drugoj nosim dijete. Onda mogu bit i doma i šetat oko kuće dok se ne umorim noseći ga. Čemu onda kolica i koja im je svrha? Radije sam žrtvovala tu jednu nesretnu šetnju za tisuće drugih ugodnih.
Koliko god dijetetu pasao friški zrak, naravno da i meni paše. Moramo se maknut iz kuće. I nakon svih obaveza doma zar nisam zaslužila da se u miru prošećem i da se malo opustim. Jer meni šetnja upravo to znači.
a čuj, i meni je bilo dosta svega i svih u kući i očajnički sam htjela izać bar u tu šetnju, ali dijete mi je imalo fazu od jedno tri mjeseca kad nije htjela u kolica ni pod razno. Ja sam ostala to vrijeme doma. Kad ju je MM ili sveki malo pričuvala ja sam se sama prošetala. I sad kad mala sjedi, sve joj je zanimljivo i kolica su nam opet super!I nakon svih obaveza doma zar nisam zaslužila da se u miru prošećem i da se malo opustim
Njihove faze su promijenjive i meni je nekako logočnije da se, posebno u početku, mi prilagodimo njima. :/
Možda i imaš pravo ali do kad im se prilagođavati. Djeca stalno imaju neke svoje faze, budeš vidjela. Ja ih još uvijek prolazim sa starijim. Greške koje sam s njim napravila ne namjeravam s mlađim. Barem se nadam da neću
mislim da je mama ta koja treba osjetiti neku granicu, ali baš bebu od par mjeseci "učiti" nekim stvarima... hm...
a ako ćemo sve njihove potrebe, prohtjeve, molbe tretirati isto, tipa "meni to tvoje ponašanje ne paše, pa ćeš ti ipak ovako" ne znam šta možemo očekivati kad to dijete odraste.
ja sam imala jednog otprilike takvog roditelja i vjeruj mi danas prema njemu nema lijepih osjećaja. ima nekakvog strahopoštovanja, distance, nebliskosti i slično. ali ljubavi nema.
a ja sam radila sve po PS-u kao dijete jer se to očekivalo, ali da sam danas emocionalno stabilna osoba :/
Svakom od nas treba da se odmori. Ni ja baš ne bih željela da mi se dijete navikne na nosanje i da u potpunosti odustanem od kolica,ali stvarno nemam srca puštati je da plače.
Za sada mi se čini najbolja kombinacija kolica i klokanice.Vozim dok želi,a kada počne plakati stavim je u klokanicu.
i živim u nadi da će to proći i da će zavoljeti kolica.
Žalosno je da postoje ljudi sa ovakvim mišljenjemPa normalno da mi ga je bilo žao i nije da nemam srca ali kao šta sam već rekla, kad je u kolicima mora znati da nema nošenja. Kad se nosimo se nosimo i točka. I ja E. nosim u marami ili u slingu i šećemo i mazimo se, grlimo, ljubimo. Neizmjerno ih volim oboje al jednostavno smatram da dijete mora odmah naučiti neke stvari ma kako god ono bilo malo, milo, slatko. Prošla sam tu školu već pa znam. Upijaju ko spužvice i iskorištavaju svaku situaciju. Nemojte mislit da je kod spavanja bolje prošlo. Plakali smo oboje, ali zato sad kad ga nakon cicanja, ukoliko sam ne zaspe, stavim u krevetić i nakon dva nja, nja zaspe. Bilo mi je jako teško u obje situacije, al stisnula sam zube i rekla si to mora bit sad jer što više odugovlačim bit će sve teže i teže.Grozno...ja za ovo ne bi imala srca
I šta tebi nije bilo žao tvog djeteta kako plače :/
Svaka ti čast, stvarno imaš srca.
Zanima me kako bi ti bilo da ti plačeš i da želiš da te voljena osoba zagrli...a ta osoba te ignorira, samo mi reci kako bi se osjećala?
Sve to stoji, ok. Nemojte me doživljavati kao nemajku, ženu bez osjećaja, ženu tvrdog srca. Naime, u opisanoj situaciji sam reagirala tako al to ne znači da i u drugim situacijama tako reagiram. E. kad zaplače, kad negoduje, kad vidim da nešto ne štima normalno da ga uzmem i nosam ga koliko je potrebno. Al zar je to potrebno i u šetnji? I naravno, potrebna mu je moja ljubav kao i meni njegova.
Samo da se osvrnem na ovo što napisah. Nakon što je E. shvatio čemu kolica služe
Matej se nije volio voziti u kolicima do cca 7. mj., kad je počeo sjediti. Dotad smo se uglavnom nosili.
U početku smo koristili maramu, ali ne baš dugo. Nije volio biti vezan u marami, pa sam ga najčešće nosila na ruke.
I ja sam dobivala savjete da ga pustim nek malo plače pa će se naviknuti, ali to kod mene nije dolazio u obzir. Makar stajala doma ili se samo šetala oko kuće.
A i sad mi se čini da je taj period nosanja tako brzo prošao!
U nekim stvarima podržavam lailah, mi npr. kad smo u kući onda se nosimo,družimo i tako jer sam većinom sama kroz dan pa mali želi puno pažnje koju mu mogu samo ja ponuditi,ali kad smo vani bolje mi je da je u kolicima nego na rukama,tu gdje smo mi je dosta prometno,kad je u kolicima malo se i ja opustim od tog čuvanja u kući,ćak i zaspi i nije mu vruće kao na rukama....htio bi i on da se čuva vani ali smo tako postupili od početka da je u kolicima i tako je i danas pa zato nisam zločesta mama.
__________
D 1998.
I 2007.
tako i mi šetamo, više-manje u kolicima. neki puta je raspoložen za kolica, a kojiput guram kolica i nosim ga. nakon cca 10-15min nošenja probam ga opet spustiti u kolica.Isto i kod nas....dreka, plač, vikanje......sada se vozimo u kolicima sasvim normalno, ali čim zapleč ja ga dignem
Tako sam ga i počela "navikavati" na kolica, išli bi u šetnju i ako bi zaplakao ja bi ga odmah digla iz tog razloga da ne povezuje plakanje sa kolicima i sada se šetamo....više - manje
ako moram ići u dućan, onda ga stavim u sling jer moj mali muškarac mrzi shoping.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom