u početku mi je malo pomagala mama, ali kako je i ona dosta boležljiva na kraju sam morala uz troje male djece i nju čuvat i pazit...MM je i previše odsutan, tako da nemam pomoć od nikog.... sama sam s njima i jako mi je teško...
razmišljala sam uzet nekog ali nisam mogla odredit koja bi to bila satnica kad je meni neko vrijeme trebala pomoć 24 h, a tko bi to platio i tko bi na takvu satnicu pristao :/
osim toga, i dok mi je mama pomagala smetalo mi je štošta po stanu, a kako bi tek kad bi mi stranac bio u kući...mislim da bi sve živo dezinficirala i kontrolirala

eto, preživjela sam najgori period, sad mi je već upola lakše, tako da mi više ni ne treba nitko, a i svi u 9. mj. idu u vrtić pa eto, počinje život i za mene