Dosta sam citala o vasim iskustvima biokemijske trudoce i moja je nesto drukcija bila. Imam redovite cikluse variraju od 28 do 30 dana al nikad vise od 30 dana.
Zadnju M sam imala 23.02 . Nakon sto mi je kasnila M 5 dana (racunala sam na duzu verziju ciklusa od 30 dana)napravila sam test na trudnocu i pokazao se debelo pozitivan . Narucila sam se na Uzv za 6 dana od tog dana znaci tad mi M kasni vec 11 dana. Na Uzv doktorica ne vidi nista a kao racuna trudna sam 5,6 tjedana .
Prepala sam se jako vanmaternicne trudnoce.
Salje me vadit betu i beta je 408 i stvarno pre mala da bi se na Uzv bilo sta vidilo.
Sutra dan krecu bolovi prvo grceviti a onda tupi uz par izljeva svjezije krvi al ona prozirne vodenaste dok sam piskila na wc najvise se izljevalo al manje nego kod menstruacije kao npr. zadnji dani M.Ne punim bas uloske kako neke zene opisuju ,vise je to sve neka brlja.Sljedeca dva dana samo smedi iscjedak i dalje tupi bolovi ,primjecujem ugruske dok se brisem ,ne izljeva se nista posebno...
Vadim betu ponovno, beta na 176 sve se smiruje prestaje i taj smedi iscjedak i ti tupi bolovi i nakon 24 sata prokrvarim al ovaj put bas kao menstruacija .
To je moje iskustvo dok je moja frendica imala bas biokemijsku kako opisuje vecina zena ,nakon kasnjenja M od 3 dana napravila je test koji je pokazao da je trudna i nakon 48 sati odmah je prokrvarila kao M al sa nesto vise ugruska nego inace .
Brinulo me sta ja nisam tako prokrvarila kao i sve zene koje opisuju svoje iskustvo biokemijske ,brinula sam se da cu morati ici na ciscenje jer sam slabo se cistila al eto valjda nase tijelo zna sve odraditi samo .
Nadam se da ce ovo moje iskustvo pomoci nekome kao sto su meni pomogla vasa iskustva .
Ćao svima,
Kratko ću o svom iskustvu s kojim bih više voljela ohrabiti sve nas koje prolazimo kroz ovo da nastavimo dalje...
Naime prije 8 dana sam nakon 7 mjeseci ugledala prvi plus na testu (2-3 weeks) sva sretna odjurila sam svom ginekologu koji je betom potvrdio ranu trudnoću. Nakon toliko čekanja jednostavno je normalno da doživite enormnu količinu sreće, kao i da nakon par dana počinjete sa traganjem za imenima i sl, jer jednostavno čitava situacija toliko ponese da apsolutno ne razmišljate o mogućim negativnim ishodima (kojih je nažalost sve više i više samo se o tome sve manje i manje priča). Nakon tri dana moja beta je počela da pada, i naravno dobila sam informaciju da to nije dobro, i da se nastavljamo dalje boriti...
Eh sad, nije stvar u tome što se biokemijska desila, nisam ni prva a nažalost ni posljednja, stvar je u tome da žena, kao i njen partner prodju kroz roller coaster emocija (up & down) u 5-7 dana.
Prvi dan sam bila u šoku, drugi sam plaka, treći sam se sabrala i sagledala sve iz jednog drugog ugla. Nemojte dozvoliti sebi da "potonete" da odustanete i da se zavučete u kuću misleći da ništa više nema smisla..
Osvrnite se oko sebe i budite zahvalne na svemu što već imate, krenite od najsitnijih detalja... ne kaže se dzaba "prirodna selekcija" zahvalite se na kraju i na tome što se desilo jer zamislite da su se kasnije počele javljati komplikacije koje su sigurno mnogo gore od trenutne. Glavu gore, biokemijska je u 99% slučajeva samo priprema tijela za iduću trudnoću i nakon što se organizam očisti sam od sebe, M za ruku i u nove pobjede!
Želim nam svima uskoro jedno malo kmekalo , i da budemo ispunjene istom onom srećom koju smo doživjele kada smo ugledale svoj prvi +. ♥️
Odgovori s citatom