U mom, tj. u nasem slucaju se nikada i nikako ne moze govoriti o zakidanju beba za nesto. Bebe su i instinktivno i svakako na prvom mjestu, kad je dojenje u pitanju. Ono o cemu se kod mene osobno radi je pokusaj pruzanja starijem djetetu onoga sto je i do tada imalo. Starija djeca tu automatski padaju u drugi plan i po mom iskustvu dojenje apsolutno pomaze odrzavati tu nekakvu ravnotezu. Unatoc svim poteskocama. Ja stvarno ne znam kako bi sada izdrzavali Jasenine ispade bijesa prema Jeleni da smo joj ukinuli dojenje. Ona se upravo zahvaljujuci dojenju uspijeva nositi s Jeleninim dolaskom u obitelj. Neka tri tjedna nakon Jeleninog rodjenja pocela je traziti da doji doslovno svakih deset minuta. Dojila bi po minutu i otisla dalje za svojim poslom....bas sam vidjela da joj to treba. I da sam joj dojenje uskratila, bilo bi mi puno teze. Sad ona trazi dojiti cca dvaput dnevno. Uz Zorkino dojenje koje joj padne napamet jednom u deset dana imamo stvarno lijepih i smijesnih scena....Problematicno mi je bilo nocno dojenje, ali Jasena je sada vec prihvatila cinjenicu da seka ima prednost jer je ona vecerala, dobro se najela itd. a seka je jako gladna i ne pije ni ne jede nista osim maminog mlijeka.
Za divno cudo, u mnogim situacijama su mi se tek sada poslozile kockice i shvacam znacenje tandema. U vrijeme dok sam imala dvoje djece sam prolazila kroz gomilu kriza, ali mi nikad nije zao sto Zorki tada nisam oduzela dojenje. Bez obzira koliko mi je nekad bilo psihicki tesko, osjecala sam duboko u sebi da je nastavak dojenja za mene i moju djecu jedini pravi izbor.