Joj kaj se ispricavas pa ovaj forum i postoji radi pruzanja informacija, pomoci i podrske. i sve mame tu dodu cviliti i to je ok, jer tu ce sigurno dobiti utjehu.

Po ovom zadnjem sto pises, najveci je problem u tome sto ti, u stvari, jedva cekas da ona prestane dojiti (jer si dosla do ruba svojih granica) i jako se ponadas kad smanji, pa jednako tako padnes u depru i ludis kad pocne cesto dojiti jer ne vids kraja i dovodi te u ocaj.

Sad cu ti reci ono sto su rekli meni, a i sama vidim - povećanje broja podoja i njihova ucestalost je IZNIMKA, ne pravilo. Znaci, faza, faza, fazaaa....

Anita je okorjeli sisac, i krenut ce u vrtic. Pedagogica je u razgovoru vrlo jasno naglasila da je adaptacija izuzetno stresno razdoblje, i da mogu ocekivati regresije u ponasanju, te da NIKAKO ne radimo jos nesto uz to (skidanje pelena, prestanak dojenja...), a naročito prestanak dojenja (makar sam osjetila njen stav da bi Anita trebala prestati dojiti).

Recimo, ja znam da ce kad krene u vrtic smanjiti broj podoja (jer nece biti samnom po cijele dane), pa ce se samim time smanjiti kolicina mlijeka (drzim fige) pa cemo doci do nekog razumnijeg broja podoja . valjda.
u meduvremenu radim druge stvari - polako idemo ka uspavljivanju bez dojenja, uvodim nova pravila - ne cikimo ako mi to trenutno ne odgovara
...