E to je to mina. O tom vam ja pricam.
I Storma dozvoli da ipak jos jednom ponovim. Ja osjecam, mislim, razumijem da mi je dosta nocnog dojenja, a ne da mi je dosta dojenja.
P i ja smo prosle jako puno ovakvih kriznih situacija. Neke su trajale mjesecima neke samo par dana. I nikad, ama bas nikad mi nije palo napamet da u potpunosti prekinem s dojenjem, ali cesto mi je palo napamet: Ne dam ti P cicu po noci pa makar se ja raspala!
Samo joj dvije noci nisam dala

Mina potpuno razumijem ovu tvoju recenicu kad se pitas da li ima smisla zrtva koju podnosimo zbog nocnog dojenja, ukoliko se neispavanost odrazava na sve druge aspekte zivota. Da se razumijemo prije godinu dana sam mislila da ima. Hodala sam kao zombi po svijetu i snalazila se, ali sad nakon skoro dvije i pol godine takvog 'mucenja' pri cemu se stalno nadas da je kraj nocnoj mucioni tu nadomak ruke, pocinjem se pitati.