kruh

[AdioMare]

Neke si traume naprtimo sami na vrat. Zato sam klincu pričala tu priču kao pouku, i znala nudit sve što je bilo u vidokrugu, da ne bi slučajno propustio neki događaj jer se ne usudi pitati.

Da. Ja sam i jučer bezdušno prigovarala pred MM kako sam najmanje 5 kilometara pješačila dnevno, bez da sam ikada pitala mamu i tatu da mi kupe bicikl. Kada bih si tada o tome razmišljala, ja sam si mislila "tko zna koliko bicikl košta, nemaju sigurno love za to", a da sam pitala, najvjerojatnije bih dobila. Dobila je i sestra kojoj su ga nekoliko puta kupili prije nego je otišla na fax (redovno su joj krali ispred škole) i brat kad je krenuo u gimnaziju nakon mene. Svejedno, zašto se sami nisu sjetili da bi mi bilo lakše i brže i biciklom? :? Nego 'ajde AM cipelcugom jer šutiš.
A mami sam jednom prigovorila kako se kolači, dizana tjesta, kifle, kroasani i slično rade samo kada se gosti najave, pa tako se nikada nisam mogla najesti do mile volje.
Da li zbog nepravedne optužbe ili zbog surove istine ostala je baš nekako žalosna zbog toga.

Tako da ja sada češće nego je normalno pitam djecu trebaju li, žele li, imaju li... kako ne bi bilo da ih majka (na taj način) nije vidjela.

Eh, da, sjetila sam se još nešto...
Kada je krenula u glazbenu školu moja je sestra dobila harmoniku (potom i klavir, za usporedbu, ali never mind). Ja sam bila strašno ljubomorna, da bi mi tata u jednom trenutku rekao "ako pročitaš slova na harmonici, kupit ću je i tebi". Ja sva sretna, neš' ti slova... Počnem: M, E, L, O, i stanem... došla do slova "D" koje je bilo preoblo da bi bilo "D", ali ne i tako oblo da bi bilo "O"! Naime, pisalo je Melodija, ja sam tada sva slova znala, a tata je jedva dočekao i glatko me odbio.
To je bila jedna od većih nepravdi i laži koje pamtim od roditelja za svoga života. Imala sam nešto oko 4 godine.
Najgore je što znam da će i moja djeca jednom započeti ovakvu priču kao i ja danas :/

A od posebnih mirisa iz djetinjstva pamtim bakinu pitu od jabuka, dan danas kraljica svih kolača.