Moja babica je bila jako efikasna. Izvalila se na kauc i corkila.
Sto se tice povezivanja vode i poroda, meni se ideja svidja jedino u vidu tusiranja i to iskljucivo dok ne krenu malo zesci trudovi i tranzicija. Sve ostalo mi je faktor opterecenja.
Muzevi na porodu....Marta mi se nedavno smijala kad sam joj rekla da mi je muz procitao pricu s poroda. I uvrijedio se jer sam ga premalo spominjala. Pa sam ja onda pitala drugaricu Martu jesam li ustvari ja na egotripu ili moj muz. I ja nikako da objasnim covjeku da je najveci njegov doprinos u tome sto nije radio nista, sto NIJE bio tu i sto mi je bio tiha podrska, naravno u drugoj sobi. Ali eto, mogla sam mu barem koju recenicu posvetiti, kaze...
Porod u bolnici je drugi par cipela. I tu mi je muz stvarno dobro dosao i skroz mi je odgovaralo njegovo prisustvo.
Sve u svemu, ni ja ne volim ove moderne izraze tipa "trudni smo". 8) Ne, nismo bili trudni, ja sam bila trudna. A moj muz je bio upravo ono sto je trebao biti: pazljiv, njezan, strpljiv, obziran, zastitnicki nastrojen i sve ostalo sto cini pravog muskarca svoje trudne zene.
A nismo ni rodili. Rodila sam ja. Samo ja. Ali sam znala da je on tu za mene, u svakom trenutku i svakom trudu sam osjecala negdje u blizini njegovu snagu i zelju da bude tu, da nas zastiti i cuva. Bas onako kako je to prirodila uredila i namijenila.