veliki sisavac i teska adaptacija

[djuma]

ufff
nisam mislila da ce biti ovako.
tri godine moj mali puni za mesec i po.
krenuli smo na adaptaciju u vrtic, evo vec druga nedelja,
a on place svo vreme tamo.
za sad ostaje samo jedan sat,
ali s plakanjem pocinje vec kod kuce,
cim mu kazem da idemo. i ne prestaje.
place u kolima i sav drhti. i sve vreme tamo preplace.
vrtic je ok,privatni, dece je oko 20ak, na tri tete.
podeljeni su po grupama, njegovih vrsnjaka ima 7-8.
teta kaze da mu treba paznje, da ne bi tako plakao
da ih ima dvoje-troje.
juce ih je sve terao da gledaju na prozor
kad ce mama doci, i decu i tete.
eto, ja pocinjem da radim tek u martu,
dakle, nije obavezno da ide jos od sada,
ali bi mi to vreme vrlo dobrodoslo,
jer bi trebalo da se pripremam za posao.
sta da radim? teta kaze da ne odustajem,
da ga ipak dovodim svakog dana na sat vremena,
da ce se ipak navici, a ja vidim da mu je bas stresno.
on doji i dalje, okolina krivi dojenje i vezivanje za mene.
moj mali i jeste vezan puno za mene,
ali ne znam za koga bi se drugo i vezao,
ostali puno rade, od pocetka smo upuceni jedno na drugog.
kako su se vasi veliki sisavci snasli u vrticu?

[Lutonjica]

i zara je dojila kad je prošle jeseni s navršene 3 godine krenula u vrtić.
adaptacija /odnosno plakanje/ je trajalo oko 10 dana, s time da nije plakala za vrijeme boravka u vrtiću, nego je plakala ujutro kod kuće, po putu, i dok smo se rastajale u vrtiću.
zbog toga je naše rastajanje trajalo 45 - 60 minuta, odnosno ostajala bih u garderobi s njom (vrlo često je i dojila tamo) dok ona sama ne bi rekla da je spremna i da ide unutra. tetama se to nije sviđalo jer, kao, treba ih ostaviti na brzinu , ali ja sam rekla da nama ovako odgovara. nakon 10 dana, jedno jutro, samo mi je dala pusu i otrčala u sobu, bez ijedne suze. odonda nikad nije plakala u vrtiću (zna ujutro cendrati da ne bi danas u vrtić, ali ne plače)
ne znam kako se vi rastajete? da li ga ostavljaš u suzama? meni to nije dolazilo u obzir, ali zara je takvo dijete s kojim sam se mogla dogovoriti da ću otići kad ona bude spremna, znajući da će u jednom momentu stvarno i biti spremna, a ne da će tako cijeli dan.
i ovo ništa nema veze s dojenjem, nego s roditeljstvom kakvo prakticiramo (ajmo reći AP)

[mamin lavić]

Evo i mi smo krenuli prije dva tjedna na adaptaciju i naše dojenje se "smanjilo" ( ali stvarno) i to samo ujutro i navečer .Čak se i ne sjeti pitati me nakon vrtića.....Iako za sada nije zaspao u vrtiću, već samo mirno leži,tete nije pitao za "cikanje",što nam je bio obavezan ritual za spavanje...
U ova dva tjedna prošli smo sve od radosnog uletavanja djeci i teti , do plakanja i uvjeravanja da on stvarno ne želi ići u vrtić....
U mojem slučaju dojenje nema veze sa odlaskom(adaptacijom/odvajanjem)
već sa pristupom prema djetetu uopće......
Možda će ti odgovoriti netko tko ima sličan problem.....
I mislim da dojenje ne treba nužno prestati odlaskom u vrtić.....

[branka1]

Lutonjice, ja Leu nekad znam ostaviti i u suzama, ali, već smo pričale o tome, ti se sa Zarom možeš dogovoriti, ali kod nas je drukčija situacija. I ja sam znala ostajati i po pola sata, ali kad ona dođe do te točke da plače ja njoj mogu sto puta objašnjavati nešto i čak se malo primiri, mogu još malo ostajati da se dogovorimo ili pomazimo, ali jednostavno ona se više neće smiriti toliko da bi ušla unutra vedro i ne plačući
Osjećam se grozno radi toga, ali ove godine je već lakše.
Prošle gdine je adaptacija trajala 3-4 tjedna i onda je sve bilo super, do proljeća kad je opet počela negodovati i to je trajalo nekih mjesec dana. Onda preko ljeta nije išla u vrtić 3 mj i znala sam da će opet biti readaptacija.
Sad je kako koji dan. Nekad super uđe, a nekad plače, iako rjeđe.
Ali ne plače cijeli dan. Ako odem dok još uvijek plače, teta kaže da ja valjda još ni ne izađem iz vrtića, a ona je već dobro, u nekom sasvim desetom filmu
Ona je takvog karaktera, senzibilnija, i ja sam bila takva kao mala, samo nisam išla u vrtić pa se nsiam trebala s tim suočavati, ali mislim da je čak bolje da se sada navikne, nego prvi put u školi
Hoću reći, mislim da nema veze s dojenjem

[djuma]

hvala vam cure na odgovorima.
vidim da nismo jedine placke.
ni meni nema bas puno veze s dojenjem,
pogotovo sto on odavno
ne doji na nepoznatom terenu,
dakle, samo kod kuce, kod bake i dede, tete i sl.
a da ostaje u suzama, to da, i to kakvim.
tete podrzavaju to ostavljanje na brzinu,
mama mora na posao, poljubac na vratima i to je to.
ali, on se tamo ne smiri, sto je i logicno.
mislila sam da ce ga privuci igracke i deca
jer je stvarno drustven, i voli decu, narocito vecu.
sve mu se u vrticu svidja, al kad bi i mama bila tamo.
od pocetka je bio placljivac,
i sad kad se budi u krevetu pored mene,
on place i doziva me.
a nikad ga nisam nikome ostavljala na cuvanje.
svuda idemo zajedno, par puta je ostajao sa tatom
ili kod mojih, ali to je na sat, dva.
sama sebe smatram AP mamom,
od pocetka spavamo zajedno svo troje,
nosenje u marami, samo dojenje, bez prelaznih objekata.
i cinilo mi se da ce se super prilagoditi,
a sad ovo. lakse mi je kad vidim da nas jos ima.

[Lutonjica]

tete podrzavaju to ostavljanje na brzinu,
mama mora na posao, poljubac na vratima i to je to.

ali ti ne moraš na posao i ne moraš ga tako ostavljati (a i kad se mora na posao, uvijek se može doći u vrtić pola sata ranije zbog ovakvih situacija).
dajte si vremena. neka zna da si tu, da imaš vremena za njega, da on ima vremena skupiti hrabrost i ući unutra.
ne ostavljaj ga s brzinskom pusom. to će mu biti dosta kad se adaptira. a sad će mu samo otežati i usporiti adaptaciju.

[flower]

ovo s pusom na brzinu ima smisla kad se djeca smire cim rod. odu, znaci da za razliku od Lut. Zare ne pali dugi oprostaj vec ih on jos vise uznemiruje - tad je bolje pusa i baj baj, preseljenje u zagrljaj tete, mazenje i dijete se smiri i igra...
e sad, s obzirom da se on ne smiruje vec grcevito place sat vremena to mi bas nema smisla- jel mozes ti s njim boraviti u sobi?

[djuma]

taj vrtic je adaptirana kuca,
udje se u predsoblje, to je i garderoba,
prostrana je, ima samo jedna klupica za sedenje.
tu im je kucica za igranje.
dakle, mogu biti s njim,
ali ce se druga deca tu igrati.
teta kaze da ih tako zbunjujem,
nema ni jedne druge mame, mozda ce plakati i druga deca.
ima ih jos na adaptaciji, i svi placu.
mogu da zahtevam od teta da budem unutra s njim neko vreme.
usla sam prvih par puta, tada nije plakao,
ali kad su usli unutra na dorucak,
teta mi je rekla da odem.
a on me posle pitao zasto sam pobegla.
inace, to je jedini privatni vrtic u mom gradu,
i moja jedina opcija.
u drzavni ne bih, jer su prepuni,
a i ne mogu, jer ne radim jos.

[vlasta]

taj vrtic je adaptirana kuca,
udje se u predsoblje, to je i garderoba,
prostrana je, ima samo jedna klupica za sedenje.
tu im je kucica za igranje.
dakle, mogu biti s njim,
ali ce se druga deca tu igrati.
teta kaze da ih tako zbunjujem,
nema ni jedne druge mame, mozda ce plakati i druga deca.
ima ih jos na adaptaciji, i svi placu.
mogu da zahtevam od teta da budem unutra s njim neko vreme.
usla sam prvih par puta, tada nije plakao,
ali kad su usli unutra na dorucak,
teta mi je rekla da odem.
a on me posle pitao zasto sam pobegla.
inace, to je jedini privatni vrtic u mom gradu,
i moja jedina opcija.
u drzavni ne bih, jer su prepuni,
a i ne mogu, jer ne radim jos.

ovo su i meni rekle tete kad sam pitala da ja još neko vrijeme budem s njom! a ja stalno imam osjećaj da bi lakše išlo da sam ja unutra s njom dok se privikne na novu situaciju i tete.
i mene svi krive da sam ju previše vezala za sebe, ali kako sam trebala- biti gruba prema svom djetetu? :? a i to što kažeš ni meni nije nitko bio da uskoči, uvijek smo bile nas dvije same.
ne znam, ja sam mislila da se lakše priviknu kad su veći kad im se može objasniti, ali očito nije tako. ne znam što da ti savjetujem, samo ti mogu dati potporu. drži se!

[flower]

to stvarno ovisi od vrtica do vrtica, ja sam stajalista da rod. u najvecem broju slucajeva pomaze.

[djuma]

hvala na podrsci, cure!
evo drugi dan danas ostajem s malim u vrticu.
bili smo sat vremena, juce i danas.
tete su mi na ulazu rekle
da nije dobro to navracanje,
da sva deca placu, pa vremenom popuste.
ali, rekla sam da smo se ja i on dogovorili,
da mu treba vremena,
da nemam trenutno obaveze,
i bicu tu s njim koliko bude trebalo da se navikne.
danas se lepo igrao, proveravao je par puta jel sam tu.
a prosle nedelje dok je ostajao sam,
igracke nije hteo ni pogledati,
i svo vreme je plakao, stajao na prozoru i cekao me.
pa racunam, sve je bolje nego tako.
vremenom ce valjda moci da ostane i bez mene.

[hermina]

Je, da, a kak djetetu od godine dana objasniti da će mama doći po njega i smiriti ga da ne plače? Evo, prošli tjedan je pred kraj tjedna bilo OK, plakao je, ali se i zaigrao i prestao i tako naizmjence. A jučer i danas sam izašla na čak dva sata i neprestano plače i viče: mama, mama. Užas! Znam da će to proći, ali je grozno....

[ivananeda]

Djuma, to je ok, adaptacija je teza za roditelje nego za decu, ok je brz rastanak jer deca ne vde nasu nesiurnost :?

[meda]

ostani s njim koliko god treba, dok se stvarno ne oslobodi i pozeli ostati bez tebe.

u suprotnom ces mu samo stvoriti traumu, prihvatit ce situaciju prije ili kasnije, ali pod koju cijenu? ja ne bih, hvala.

[Jagi]

Nama je ovo 4. tjedan u jaslicama, i B plače kad ga ostavljam, ali se brzo umiri, teta mu usmjeri pažnju na nešto drugo i to pali. Ali kod spavanja je velika muka, navikao je zaspati uz cicu,a i inače malo spava po danu, tako da ne znam kako će se sad naviknuti na spavanje u vrtiću...
Kad dođem vidim ga da se lijepo igra, ali čim me vidi počne plakati i kad ga uzmem treba mu 10-15 min da se umiri!
Može li se uopće naviknuti sam zaspati u vrtcu ako mu ja i dalje doma dajem cicu i tako zaspe???

[smile8]

Je, da, a kak djetetu od godine dana objasniti da će mama doći po njega i smiriti ga da ne plače? Evo, prošli tjedan je pred kraj tjedna bilo OK, plakao je, ali se i zaigrao i prestao i tako naizmjence. A jučer i danas sam izašla na čak dva sata i neprestano plače i viče: mama, mama. Užas! Znam da će to proći, ali je grozno....

Kod nas nije proslo.Curica ima 21 mjesec, i jucer smo otkazali adaptaciju( cijeli prosli tj smo bili na adaptaciji) jer su tete rekle da je tako najbolje.Plakala je cijeeeeeeeeeeelo vrijeme i povracala.Danas je u komi, odem na wc i pocne plakati istim intezitetom kao u vrticu,misli da cu je ostaviti-bar sam ja dobila takav dojam.Nikome se ne da, cak ni tati.
Propali su mi svi planovi za jesen.Ostajem sa njom doma do sljedece jeseni, sto mi je zaista grozno, jer moram se zaposliti.....pih!

[VedranaV]

Nama je ovo 4. tjedan u jaslicama, i B plače kad ga ostavljam, ali se brzo umiri, teta mu usmjeri pažnju na nešto drugo i to pali. Ali kod spavanja je velika muka, navikao je zaspati uz cicu,a i inače malo spava po danu, tako da ne znam kako će se sad naviknuti na spavanje u vrtiću...
Kad dođem vidim ga da se lijepo igra, ali čim me vidi počne plakati i kad ga uzmem treba mu 10-15 min da se umiri!
Može li se uopće naviknuti sam zaspati u vrtcu ako mu ja i dalje doma dajem cicu i tako zaspe???

Može, tete mu pomognu, obično ih glade ili čitaju ili ljuljaju, slično kao tate kad ih uspavljuju. Ne zaspu tako brzo kao uz dojenje, nema finih hormona koji smiruju, ali zaspu.

[a zakaj]

moja dvoipolgodisnjakinja je prekjucer u DM-u silom htjela dudu jer je vidjela drugu djecu u vrticu da dudaju.
i ja sam joj kupila.
odusevljena je (a nikad prije nije imala dudu).
jucer je s dudom i prvi put zaspala u vrticu (prije bi samo lezala), a cak je i nocu u nekoliko navrata tata uspio uspavati s dudom.
ja sam u cudu.

[djuma]

da saopstim rezultate.
moj veliki sisavac vise ne place.
preokret je bio moj boravak s njim u vrticu.
isla sam zajedno s njim, 3 dana zaredom
i ostajali smo koliko on hoce, obicno oko 1h.
za to vreme se upoznao s decom i igrackama
koje nije hteo ni pogledati, nego samo plakao
i cekao me na prozoru.
u pocetku mi je donosio igracke,
proveravao dal sam tamo,
ali nisam prihvatala igru, i vracala ga nazad u sobu
i govorila mu da se s decom igra,
ili da slusa pricu koju teta prica.
to je prihvatao manje-vise ok, i bez suza.
cetvrtog dana sam mu rekla da ne mogu vise ostajati,
da sam sedela na klupi u hodniku
da mi je tamo bilo neudobno,
nema niti jedne druge mame,
a on se lepo igra i zanimljive su mu price i pesmice.
takodje, da moram na posao.
i evo, cele nedelje ostaje po 4-5 sati, do spavanja,
nekad se zaplace na vratima dok se rastajemo,
ali se brzo smiri. tete kazu da me spominje stalno,
ali ne place, privata igru i jede obroke fino.
a cicanje nastavljamo kod kuce.
hvala svima na savetima i podrsci,
znala sam da cu ovde, kao i puno puta do sad
dobiti najbolje odgovore!

[domy]

I ja imam jednog plačljivca :shock: . U početku kada je krenuo sa 13,5 mj. je čak i bilo lakše nije baš toliko plakao nešto malo i to je to.
Ali 2 mj. je bio doma i nakon toga svaki put kada ostaje tuli ko kišna godina ,ali teta veli čim ja zatvorim vrata on prestane i super je. Rekla je teta da on to samo preda mnom dramatizira.
I sad opet ispočetka. Nakon ljeta (7-8 mjesec je bio doma) opet ista priča. Samo što se promjenila jedna teta i to ga je još više pogodilo. Svaki da je bolje, ali još plaće.
Ja sam rekla tetama da će on plakati do škole. Baš je neki tugaljiv i nježan kao curica.
Ali zadovoljna sam sa tetama mislim da kad ja odem (odnosno to sam vidjela) one njega malo pomaze i to mu je valjda dovoljno i prestane plakati.
Zanimljivo mi je to što kad ga ja pitam: "Kak ti je bilo u vrtiću?". On kaže: "Dobro, igrali smo se, ima puno djece, igračaka, bacali smo kockice". Onda ga pitam: "Hoćeš sutra ići", on veli: "Može".
Ali svejedno ujutro plaće kod rastanka. :shock:

[MGrubi]

Ali svejedno ujutro plaće kod rastanka. :shock:

pa on bi valjda htio i da ti s njim ideš u vrtić, a ne na neki tamo posao

[srecica]

Lunjajuci pretraznikom naletila sam na ovaj topic pa ga podizem, mi smo mali sisavci ali svejedno ... naime krenuli smo sa adaptacijom na tetu cuvalicu i jako nam tesko ide ... i meni i njoj ... znam da bi ja trebala biti cool ali danasnji dan nam je krenuo sa placem odmah nakon budenja jos nije ni stigla teta. Inace su ovaj tjedan same po 4 sata, a od iduceg sam ja na poslu pa ce biti to i 10 sati koji dan.

Jucer ju je jedva uspjela uspavati (ja Leilu uspavljujem na cici) ali rekla mi je da je puno plakala prije nego je zaspala ... kad se probudila ja sam vec bila doma i bila je sretna i vesela, jedino je odbijala zaspati popodne iako je padala od umora.
Danas ujutro plac nakon sto sam otisla na WC a ona je ostala sa tatom, smirim je, zaigra se, ja odem na tusiranje ona u grceviti plac u tatinom narucju ... i onda je stigla teta, nije plakala ali nije se ni dala od mene, onda se malo opustila i krenula teti, ja sam je izljubila prije odlaska, ostala je vesela ... kad sam se vratila je spavala u kolicima jecajuci, teta je sjedila pored nje ociju punih suza da je jos vise plakala nego jucer, jedva jedvice se uspavala, nije htjela nista ni jesti, kaze da ju je nosila a ona ju je udarala rucicama po licu i trazila da je pusti na pod, a kad bi je pustila onda bi od umora puzala po stanu, jer nije mogla hodati koliko joj se spavalo, i govorila 'mama, mama'

Znala sam da ce biti tesko, spremila sam se na to, ali da ce biti ovako tuzno ... jedino sto me tjesi da ima tetu samo za sebe i da ce ova dati sve od sebe da je utjesi ... ja sam totalno u depri zbog ovog danas ...
popodne sam ju jedva uspavala noseci po stanu skoro sat vremena jer nije htjela cicu i opet je zaspala jecajuci ... srce mi puca ...

Dajte mi neki savjet, utjehu, pokudu, bilo sto

[flower]

utjeha
kod tako malih je najcesce bas tako - kratko i jako intenzivno, znam da tjedan dana ili 10 dana izgleda kao vjecnost, ali toliko joj treba da izbaci tugu sto niste zajedno i da stekne povjerenje u tu neku cudnu i novu osobu pored sebe

[flower]

ne znam kojim ste ritmom krenuli i koliko jos imate vremena ali prvi dan, ili nekoliko dana trebale bi biti u paru s njom, onda slijedi tvoj odlazak od 10 min. pa se tzako igrate par dana, pa onda na 1 sat i kroz tri tjedna negdje ostanak ful s cuvalicom. dajte si vremena.

[srecica]

ne znam kojim ste ritmom krenuli i koliko jos imate vremena ali prvi dan, ili nekoliko dana trebale bi biti u paru s njom, onda slijedi tvoj odlazak od 10 min. pa se tzako igrate par dana, pa onda na 1 sat i kroz tri tjedna negdje ostanak ful s cuvalicom. dajte si vremena.

Nisam gore napisala, ali ovo nam je cetvrti tjedan privikavanja, poceli smo upravo ovako kako si opisala ... prosli tjedan su se pokusavale uspavati ali smo tempirali tako da se ja vratim na samo spavanje i uglavnom sam je ja uspavljivala tada ... ovaj tjedan nam je zadnji i sad sam produzila na 4-5 sati i to ukljucuje i uspavljivanje, ja se vracam nakon toga i budem tu kad se probudi ... ovo sve do sad je relativno dobro funkcioniralo, nije plakala i uvijek me docekala vesela.

[flower]

ma biti ce sve ok. mora odreagirati, zamisli kako bi ti tek tesko bilo da ne reagira i uopce ne pokazuje da je vezana uz vas mazite je i ljubite...

[Anci]

Moja starija kćer je imala dugu i tešku adaptaciju na tetu č.
Isto smo polako sve počeli, prvo s nama, pa pomalo sama s tetom,...ali jako je plakala.
Imala je tad 19 mj i nije više dojila. Mjesec dana je grčevito plakala za nama. Teti je bilo bed ići s njom u šetnju koliko je plakala...

Onda se smirilo, tetu je zavoljela, igrala se s njom, šetala...

Adaptacija na vrtić je isto bila posebna priča.

Vidjela sam gore ovo s opraštanjem.
Naime, ona se voli dugo ljubit i grlit samnom i tete mi uvijek za to prigovaraju. Ali ja jednostavno ne mogu nju na silu gurnuti unutra. Onda je još gore.

U biti, ona više ne plače, osim rijetko- kad joj se baš ne ide u vrtić i malo je pospana- kao što je npr bilo danas- baš joj se nije išlo, ali nema druge.

Najsretnija sam kad se mi lijepo izgrlimo i izljubimo, koliko god želimo, i kad se ona sama okrene i uđe.
Ali imamo i ovakvih jutara kao danas.

[jurisnik]

I nama su tete rekle da je najbolje da je predam njima na vratima i odem. Ali to je nemoguće. Ona se jednostavno ne da od mene.
Ja onda lijepo uđem s njom unutra, dam joj neke igračke, malo se poigramo i ja odem.
Ona ostane mirna i bude super u jaslicama i ja odem mirna na posao jer mi zadnje što čujem nije njezin plač.
Stara je 15 mjeseci.

[(maša)]

srecice možda im pomogne dekica ili nešto slično...

Miha kad je kod bake ima jednu dekicu i kad baka vidi da mu se spava samo kaže idemo po dekicu i on sam ode po nju.mama uzme dekicu uzme njega i dok dođe do sobe on spava...

trebalo im je vremena da nađu svoju ombinaciju..

~~~~~~~~~~~~~~~~~ da krene nabolje :pusa:

[zrinka]

srecice - suosjecam

[vissnja]

Joj srecice zar je tako teško? Našoj maloj drugarici Leili a i tebi.
Ja nisam uspela da ove godine prelomim i podnesem prijavu za upis u jaslice. A u teškoj smo finansijskoj situaciji i značilo bi nam da se zaposlim. Ali ja jednostavno nisam spremna pa verujem da Nađa to oseća i da bi bilo teško.
Od srca vam želim da što pre i bezbolnije prođe adaptacija

[iki]

Steglo me srce na neke vaše postove .

Ja sam bila dijete koje je cijeli svoj vrtićki vijek bilo nesretno, do škole!
Jako sam bila vezana za mamu, tim više što smo bile same, tata je otišo.

I jako me ljuti kad pročitam kako tete u vrtićima nakon tolikog staža nemaju tolerancije i ne prihvaćaju da ponekad mama bolje zna kako se najbezbolnije rastati od svog djeteta.
Šta nije dovoljnan stres samo rastajanje?!

Neznam...
Nismo svi isti i trpanje u kalup tipa "pusa i doviđenja" me baš ljute.

[djuma]

srecice, i druge mame koje ste na adaptaciji
svu srecu vam zelim
nadam se da sam barem malo pomogla
nasim iskustvom.
moj sin ide redovno u vrtic,
uglavnom s osmehom, nekad bude i suza,
ali u vrticu je divan, tete ga hvale,
saradjuje, omiljen je i vise ne place tamo.
svima, bice bolje!

[srecica]

Meni puno znace iskustva drugih mama sa slicnim problemima ... znam da ce proci ali kakse mi je kad zna da je netko to vec prosao i da je stvarno proslo.
flower jako me utjesio tvoj zadnji post i nekako mi je iduce jutro bilo lakse ... produzila sam malo vrijeme do mog odlaska i iako je cijelo jutro nosim po stanu lakse nam je, vidim da joj to treba i da lakse sve preguramo kad sama trazi da je pustim pa onda otabana do tete i igracaka.
Ne slazem se nikako sa sistemom 'dovedi i ostavi', mozda ce biti trenutaka kada cu morati presjeci rastanak, ali trudit cu se da je ne ostavim u suzama.

Kaze teta da im je danas i jucer ipak malo bolje islo, skuzile su se pa teta prepozna znakove spavanja i ubaci je u kolica i vozi dok ne zaspe ... danas joj je cak to uspjelo u stanu.

A ja se trudim biti hrabra ... jutros se valjamo po krevetu nakon budenja, cica, vristi od smijeha i ja kazem u jednom trenu 'Hajde idemo se obuci, sad ce nam doci teta' i ona se uozbilji i onak nakrivi glavicu i zabije glavu u mene ... tako su mali a sve kuze ...

[srecica]

Evo da ipak na kraju napisem i nesto pozitivno cini mi se da je najgore proslo ... uglavnom ne placa za spavanje, teta se usaltala i na znakove spavanja smiri igru, ubaci u velika kolica, prihvatila je i krpenu lutku, smiri se i zaspe.

Place malo kad odlazim ujutro ali svega par sekundi jer cim zatvorim vrata nade neku zanimaciju ... ne zelim odlaziti poskrivecki, to mi je nekako bezobrazno i kukavicki prema njoj :/ tako da se izljubimo i izgrlimo prije odlaska.
Jucer sam odradila prvi dan, malo sam ranije izasla tako da izbjegnem guzvu i prije stignem, docekala me vesela ali je odmah pocela nesto tuzno jambrati ali se brzo smirila cim sam je uzela. Prvo se dugo grli, smije, draga me po licu, onda provjeri je l' su cice na broju hehe onda cica i smije se istovremeno ... eto sve se nekako poslozilo

[Zlato mamino]

O blago vama, vi ste to prošle! MI smo sad na adaptaciji s tetom i nikako nam ne ide! Evo pet dana se mučimo, plače svaki put kad odem iz prostorije i to grčevito plače i pojma nemam kad bi prestao da se ja ne pojavim. Ja se pojavim za 5 - 10 min. i tek onda se utješi. Do kada ga pustiti da plače???? Problem je što sam ja pogriješila i nisam tu adaptaciju započela prije mjesec dana. Od utorka počinjem raditi, a na polju adaptacije nema nikakvih pomaka. Teta se stvarno trudi i sve živo pokušava uraditi da prestane plakati, ali on ne prestaje! Kad se oni zaigraju ja izađem, on odmah skuži da me nema i plač, a onda moje pojavljivanje i prestanak plača i tako u krug! Mislim da griješim, ali kako da drugačije uradim? On ima 13 mj. i nikakva objašnjenja ne dolaze u obzir. Help!!!

[nanuška]

Upisali smo se u vrtić i krećemo 1.9. Nikada prije nismo bile razdvojene više od 2 sata max. Ona još uvijek doji, uspavljuje se dojenjem i sl. Na tuti smo kada se piški, ali kada treba kakiti traži pelenu ( na tu pelenu smo se vratili kad smo bili na moru, ona imala neku stomačnu virozu, valjda se nečega uplašila i od tada ne želi kakati na tutu).
Imam priliku biti s njom tih prvih dana adaptacije, ali me zanima kako i na koji način biti tu, koliko vremena, kada ću znati da je spremna i sl.
Pomoć!!!!

[blazena]

Zlato mamino, nemoj mu bjezat. To cini stvar jos gorom.
Lijepo mu objasni svaki put da ides raditi i da ces se vratiti, daj brzu pusu i mahni pa-pa.
Znam da je jos mali, isplatit ce ti se kasnije.

I mora proc svoju porciju placa, nema tu velike mudrosti.
Ako znas da je u sigurnim rukama, opusti se.
I daj mu malo vremena da vidis koliko bi stvarno plakao, ostavi ga s tetom 1 sat, pa 2 sata.
I jos, sto mali jako voli?
Moj voli setnju - cim spomenes "van", odmah je dobre volje i zaboravi na mene

[clio180]

i mi se upisali i krećemo 01.09.
nakon vaših postova, lagano me strah.
svaki dan pričamo o vrtiću, a Jan to
prihvaća sa oduševljenjem.
javim vam idući ponedjeljak kako je prošlo.

[Anci]

Ja se nikad nisam iskradala.
tek onda, kad se iskradaš, ne može se opustiti jer ne zna u kojem ćeš trenutku nestati.
Mahni mu, poljubi ga, reci mama će doći kad se probudiš i sl.
Nema veze što je mali, zašto mu ne bi objasnila?

Bit će poslije lakše, vjeruj mi.

Sretno!
Nas isto čeka još jedna adaptacija od idućeg tjedna...

[blond lady]

uf...kad čitam vaše postove već mi je zlo...
moja djevojčica kreće sljedeći tjedan u jaslice sa godinu dana...problem je jer je tako mala pa joj nemožeš baš puno objasniti i reći da bi svatila (iako ja to radim) .....

jedno drugo pitanje...
ja imam mjesec dana za adaptaciju...kako je najbolje da bi se najlakše adaptirala....
isto još papa cicu ali nije neki veliki ovisnik tako da mislim da joj to neće biti neki problem samo je jako vezana za mene i rijetko je kada ostajala kod neke druge osobe (osim kod svog tate)

[DiLala]

Tako je isto kod mene - mislim da će biti sve u redu, djeca se ipak brzo prilagode i vjerojatno mi mame teže to podnosimo nego djeca, naravno da će biti suza ali iskreno se nadam da ćemo to prebroditi što bezbolnije. Želim svima sreću u tome i da im svima bude zabavno u tim jaslicama. Nek nijedno od djece nema nekih trauma - težih. Uh, a tako su još maleni i bebasti, mi bi ih valjda još najradije nosile u trbuhu ali to tako ne ide. Što mi to pozitivnije gledamo i njima će biti lakše, a cica? Što da kažem, on mene ni ne pozna, imam osjećaj da je toliko voli da mene i ne vidi drugačije, a kako će biti u jaslicama - pa vjerojatno će im faliti pa kad nas vide - nadoknadit će.

[srecica]

Evo da se malo javim i ovdje i prijavim prvi dan bez plakanja, bila je tuzna, vidjelo se na okicama, ali nije vikala ni plakala

Kad nam je krenulo bolje na adaptaciji dosli su godisnji, pa smo poslije mora imali ponovno privikavanje, sreca je da je MM mogao ostati jos malo na godisnjem pa da ne bude sa plaze direktno teti bez nas.
Svako toliko prozivimo sizenje vikendima, nacicavanje bez kraja i beskraja ali idemo polako.