Joj Brundice kao da sam ja pisala post! Nemoj bit žalosna, važno je da si ti uvijek tu za svoje dijete ( u srcu, u glavi)! Moja Luce viče to isto, mama radi, tune, neće, plače i budi se..Ma stvarno je to horor, ali mene još više muči nešto drugo! Ponekad mi se čini da mi to nije nejveći problem, tj. više me muči što ponekad kad dođem s posla nemam živaca za nju, nemam strpljenja za njenu grintavost, izluđuje me..Čini mi se da u stvari traži još veću pažnju baš zato što me ne vidi do 16 h, ne smijem ništa drugo raditi, samo moram biti usmjerena na nju..A ja toliko želim, ali padam s nogu, šta od posla, kompića (oči mi iskapaju), nespavanja, posla u kući...Imam ponekad toliku grižnju savjesti, da se rasplačem iz čista mira ili se (u zadnje vrijeme) iskalim na jadnom MM.