prvo dijete - sama sam si kriva; u to vrijeme dojenje mi je bilo nešto jako odbojno, ne znam zašto :? ; nisam imala blage veze kak se doji, kaj je izdajanje, a poteškoće da i ne spominjem. ja sam si mislila da dođeš doma s bebom, daš cicu, beba se najede i to je to
bolnica SD - nitko ništa da bi pomogao; neka žena iz sobe me uvjerila da mi mlijeko ne dolazi, nek si kupim "onaj neki sprej koji se štrca u nos" - rezultat: opaki mastitis na obje cice u roku 2 dana. kad je došla patronažna, koja je inače izuzetno prodojeća, nije mogla vjerovati u kojem stanju me našla. mama je u panici pozvala prijatelja dotora opće prakse koji mi je, živčan kaj uopće mora dolaziti, spičio injekciju "nekih antibiotika" i zabranio dojenje na par dana. tu je bio kraj.

drugo dijete - puno sam čitala i moram sad to ovdje javno obznaniti da samo zahvaljujući rodinom forumu i informacijama koje sam tu našla ja sad DOJIM svoje dijete
rodilište - opet SD - prestrašno sam razočarana pristupom dojenju - nakon poroda, ne samo da mi nisu dali bebu na prsa, nego ga nisam vidjela preko 30 sati zbog manjka kreveta na babinjačama (ali tu priču već dosta vas zna) isto tako, kad sam zvala sestru da mi pomogne, rekla je sad ću nekog poslati i ništa...
kad sam došla doma - opet mastitis...i sigurna sam da bi opet odustala da se nisam sjetila svega kaj sam tu pročitala, te da nisam imala podršku od nekih cura s foruma strašno me bolilo, tresla me groznica, sva sam bila nikakva, ali onda ko da se neki inat u meni probudio i nisam se dala. ali mislim da je od izuzetne važnosti bilo to da sam ja ovaj put znala da je mastitis prolazno stanje i da to ne znači kraj dojenja. isto tako sam znala da regade jednom moraju proći, da bol i nelagoda moraju proći, da se može dojiti i sa uvučenim bradavicama, sjetila sam se brojnih priča cura kojima je bilo isto tako ili još gore, onih kojima su bebe odgrizle pola bradavice, pa se nisu dale....
moram reći i da je patronažna bila super, gledala me kako dojim, ispravljala položaj, savjetovala (i to je sama inzistirala, nije se dala smesti ni otjerati; jer ja sam počela nešto kao znam ja to sve...ali ona je oprala ruke, sjela kraj nas rekla idemo! da vidim...). isto tako i druga patronažna, koja je od frendice mama, pa je došla "prek veze" - ona mi je bila i s prvim djetetom - divna žena, prodojeća, poticala me i za platnene...
bedastih komentara uvijek ima, i to od onih najbližih, pa do slučajnih prolaznika...tipični, kaj su cure već navele:
zakaj opet jede, pa malo prije je jeo; daj mu vode, vidiš da je žedan; kad će ta nadohrana...

bitno se informirati, a s tim dolazi i neka sigurnost, tako da onda nema problema

još da spomenem i dr. stanojevića; on je jedini došao i rekao:
sve dude i bočice izbacite iz kuće, ne treba vam to; isključivo dojite do 6.mj. - nikakva voda, čajeki ni sokići!
jedino je šteta kaj e on došao to zadnje jutro kad sam ja već odlazila :/

eto ja malo odužila

[/b]